Naša književnost

Хроника 75

архиву све док га Колендић није објавио.) Оригинал, пошто штампање ХИ одобрено, враћен је Његошу који је место десетерачкога „Гласа каменштака“ "спевао у осмерцу „Слободијаду, готово четири пута већу него „Глас каменштака“. Сем тога, Колендић је, на основу архивских извора и литературе, описао и Његошево бављење у Дубровнику год. 18382) и долазак француског револуционара Антида Жома у Црну Гору, у којој је овај неко време био Његошев учитељ француског језика.3)

Много је већи онај део грађе који Колендић тек намерава да користи за своје расправе. Ту су нарочито интересантни документи 0 години 1848-о] и годинама око ње у Далмацији, у области бивше дубровачке републике и у Боки, где се четрдесет осма друкчије одражавала него у Хрватској, Војводини и Србији. У неколико махова Колендић је у Академији, на састанцима Института књижевности, откривао пред члановима те још неискоришћете архивске изворе, евоцирајући на основу њих поједине тренутке Његошева живота и прошлости Црне Горе; та његова обавештења уверила су нас да без објављивања архивске грађе потпуне Његошеве биографије не може бити.

Срећом, та је грађа сад прилично доступна уколико је сачувана. (Неки приморски архиви, или њихови делови, пропали су за време овога рата, а неки, због несавесних власти, усред мира, пре г. 1941.) После Колендића њу су исписивали и научни радници послани у Задарски архив са Цетиња. Они су располагали знатнијим средствима, имали техничке помоћнике у раду, и зедан део грађе, на пример онај који се тиче капетана Орешковића, већ је објављен у издањима цетињскога „Историскога института“.

Поред архивских истраживача у Задру, Ристо Драгићевић, један од највреднијих научних радника на Цетињу, који је објавио неколико расправа о Његошу у цетињским „Историским записима“4), уз литературу искоришћује и грађу, већином ону коју може наћи на Цетињу. Такође и низ других млађих и старијих научних радника на Цетињу и Приморју ради на проучавању Његоша, као што се може видети из чланака објављених у „Стварању“, „Историским записима“ и издањима Историскога института Црне Горе.5)

Овде ваља поменути да осем извора у приморским и црногорским архивима постоји грађа и ван наше земље, али се ни бечки, ни совјетски архиви ве могу засад користити. Познато нам је да је др Петар Колендић чинио мноте покушаје да макар и у најскромнијим размерама сазна штогод о документима који се налазе у архиви некадашњег Азиског департмана руског министарства иностраних послова, где је смештена и "архива дубровачкога кон-

1) Његошев „Глас каменштака“ у италијанском преводу Петра Сентића. (Споменик Српске академије наука ХСТУ, с. 1—49). — За младе песнике из Џрне Горе био би леп задатак да успоставе овај Његошев спев у наше стихове, слично ономе што је Љ. Стојановић учинио с Вуковим списом „Црна Гора и Бока Которска“.

2) Гласник Скопског научног друштва ХХ/, с. 91.

з) Историски записи П (1948), с. 241.

4) Његошеви родитељи и браћа. — Његошево школовање. — Година Његошевог рођења. — Његошево укидање гувернадурства итд. Већина ових чланака, са још три нова, досад необјављена, изишла је ових дана у књизи „Чланци о Његошу“ која, нажалост, још није стигла у београдске књижаре.

5) Мисија кнеза Долгорукова у Црној Гори, итд.