Naša književnost

МР ДР КЕ фу

Кох > Њ.= =" => -

пи

16 | Књижевност

сулата Русије из Његошевих времена. Нажалост, сви ти Његови покушаји нису успели, поготово последњих година. А међутим без тих извора не могу се објаснити многи Његошеви поступци, јер је иза његових речи и дела често стајао руски консул у Дубровнику Јеремија Гагић који му је преносио инструкције руске владе...

Задржали смо се на архивским истраживањима, јер су врло важна за проучавање Његоша. То су додуше претходни послови, материјал за књижевника и научника, али без њих се не може ићи ни у ширину ни у висину, а још мање у дубину. Потребно је да редактори очисте текст од грешака, лапсуса и лоше интерпункције, да медитирају над њим и да га потпуно успоставе. Затим долазе коментари да протумаче пејасна, двосмислена, тамна, неразумљива места, да објасне поједине изразе, термине, непознатије речи. С њима упоредо раде архивски истраживачи, биографи и библиографи, књижевни историчари. Најзад кад је све то свршено, јавља се књижевник да у ссеју, у коме не треба да се види радионипа, размотри дело, његовог ствараоца и време у коме се јавило. Често је архивски истраживач, биограф, коментатор и редактор, па чак и писац есеја, једно исто лице, и то је можда најбоље. Али се морамо помирити и са поделом снага.

Међу онима који највишом методом, завршним поступком уметника, претварају у есеј све резултате до којих су ум, вештина и акрибија доспели проучавајући песнике, у нас, несумњиво, на првом месту стоји Исидора Секу: лић. Уверени смо да ће њена књига о Његошу, кад једнога дана буде објављена, потврдити ове речи. а

Њој је сродан рад Пера Слијепчевића који је у неколико есеја, саопштених у Институту књижевности, дао врло суптилне анализе Његошеве философије и космогоније, разматрајући „Лучу микрокозма“,1)

И Станко Перуновић, крај свих својих мана, од којих је највећа разливеност стила, својим студијама старих грчких трагичара, као и Шекспира и Гетеа, у којима разматра како су Његош и ти велики ствараоци посматрали исте проблеме, такође доприноси сазнавању Његошеве поезије. Уколико не буде застранио, тражећи на силу сродна места и заједничке црте, тај рад може бити врло користан; ипак нам се чини да је Перуновић бољи у својим тумачењима нејасних места, тумачењима која су понекад убедљивија од конвенционалних коментара.

Могли би се такође поменути и други научни и књижевни радници који се у скромнијој мери и припадом баве Његошем, али то би нас далеко одвело. Биће довољно ако одамо признање обојим центрима за проучавање Његоша, и Цетињу и Београду, констатујући да је рад добро усмерен и да ће њихова узајамна сарадња самим развојем посла бити све тешња. Нећемо претерати ако речемо да није далеко дан кад ће се у нас, попут Гетеова дру-

1) Гласник Српске академије наука, 1, с. 178—180, објављује извод Слијепчевићева предавања „О Лучи микрокозма као одблеску живота“. Изводи другог и трећег предавања биће објављени у даљој свесци „Гласника“.