Naša književnost

БЕЛЕШНЕ

КУЛТУРНА ХРОНИКА

ДРУГИ КОНГРЕС КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Од 26 до 28 децембра прошле године одржан је у Загребу Други конгрес књижевника Југославије. Конгрес је отворио претседник Савеза књижевника Југославије Иво Андрић. Он је истакао да је задатак Конгреса да испита резултате и методе досадашњег рада на књижевном пољу и да на темељу оцене успеха и неуспеха одреди смернице будућем раду.

Конгрес је поздравио Владимир Бакарић, секретар Политбироа ЦК КПХ. Он се укратко осврнуо на велике резултате које наши народи постижу у изградњи социјализма и на клеветничку кампању Информбироа, па је у вези с тим истакао дужности наших књижевника: „Улога књижевника је увек била у томе да су откривали истину и да су том истином задахњивали нове масе и давали нов потстрек за даљи напредак. Пред вама је да не пођете путевима оних књижевника који су постали просто инструмент борбе против наше земље... На вама је да развијате најпозитивније тенденције у историји књижевности, да стварате и даље развијате тај нови тип књижевника који ће дати истину, само истину, и који ће се борити да та истина продре даље“.

Конгрес су такође поздравили помоћник министра за науку и културу Савезне владе Иво Сарајчић, претседник Југославенске академије знаности и уметности др Андрија Штампар, претставник Савеза синдиката Југославије Мишо Павићевић, претседник Савеза ликовних уметника Југославије Бранко Шотра, члан ИК Народне омладине Југославије Владо Шестан и претставник Савеза

новинара Југославије Вилко Винтерхалтер. После тога је Чедомир Миндеровић, генерални секретар Савеза књижевника Југославије, поднео реферат о развитку и задацима наше књижевности.

Пошто је у почетку свог реферата истакао снажан развитак нашег културног и просветног живота, наводећи цифре које говоре о неупоредиво бољем стању школства, позоришне и филмске уметности, издавачке делатности итд., он је истакао да је из области књижевности и уметности само за последње две године издато преко 1700 домаћих и страних дела У укупном тиражу од око 10 милиона примерака.

Затим се у реферату говори о напретку наше књижевности за протекле три године (тај напредак је несумњив и по броју и по уметничком домету дела), о борби књижевника за снажан реалистички израз у

"свим родовима наше књижевности, о

задацима наше критике, о моралној дегенерацији писаца Коминформа, па је на крају, указујући на велика остварења у изградњи социјализма код нас, истакао да из те нове стварности произилазе задаци пред којима данас стоји наша књижевност.

У дискусији о реферату учествовали су књижевници Мирослав Крлежа, Блажо Конески, Јожа Хорват, Оскар Давичо и Милан Богдановић.

Затим је Младен Лесковац поднео реферат о књижевности националних мањина у Југославији. У реферату су дати општи подаци о културном животу и положају националних мањина у нашој земљи. У нашој земљи нема данас Мађара коме није омогу-