Naša književnost

која ће, све док. се не отклоне, претстављати главну опасност за његов даљни развој. Зар постоји већи непријатељ прогресивних снага свијета, већи непријатељ престижа антиимперијалистичких револуционарних снага, зар постоји већи непријатељ социјализма, него што-је дискредитовање социјалистичког морала и социјализма, које проистиче из данашње политике владе Совјетског Савеза у односу према социјалистичкој Југославији.

Ми, књижевници Југославије, 0браћамо се напредним књижевницима свијета завјетујући се да ћемо св свим нашим снагама, непоколебљиво борити против свих мрачних сила које угрожавају остварење равноправности и слободу народа и тима достојанство човјека. Ми смо увјерени да ће напредни књижевници других земаља подићи такође свој глас у одбрану истине, да ће учествовати неустрашиво у тој борби, не признајући никакав други ауторитет осим јединог, неумољивог и највишег ауторитета, који се зове; истина.

„Треба рушити све услове, који чине од човјека понизно, ропско и подло биће“ — писао је Маркс.

Ми, књижевници Југославије, завјетујемо се да ћемо слиједити примјеру наших народа и устрајати у тој нама наметнутој борби до пунв побједе. =

НАГРАДЕ ВЛАДЕ ФНРЈ

Заслужним научним и културним радницима Савезна влада поделила је за 1949 годину 244 награде у укупном износу од преко 16 милиона динара. У нашој социјалистичкој земљи овакво награђивање није ново. Велике награде дељене су и раније, од стране појединих савезних министарстава и комитета, републичких влада и њихових министарстава, и других установа. Установљењем награда Владе ФНРЈ читав овај систем награђивања подигнут је на виши степен. Најбољи ствараоци из области науке и културе, сада на овај начин, преко нашег највишег државног органа, добијају пуно народно признање. 98

Награде Савезне владе разликују се од досадашњих сличних награда и по томе што су њима, први пут заједно с осталим културним радницима, награђени и научници за своја дела, истраживачку делатност и пионирски рад на подизању и унапређењу науке. Др. Макс Самец, др. Павле Савић, инж. Божа Поповић, инж. Феликс Лобе и низ других истакнутих научника својим напорима и достигнућима много су користили даљем развитку привреде у земљи, а поједина њихова дела високо су оцењена и у читавом научном свету.

Наградама су обухваћени и радвици на подручју популаризације науке, као и писци најбољих уџбеника и приручника за универзитете и високе школе. Први пут су од Савезне владе награђени и радници-борци за високу продуктивност рада, рудар Алија Сиротановић, текстилна радница Соња Ербежник и монтер Адама Гача.

Од ослобођења наовамо наши уметници су неколико пута добијали висока признања. Овога пута награђено је четрнаест књижевника за дела објављена после ослобођења. Прве награде за збирке приповедака добили су Иво Андрић, Вељко Петровић, Прежихов Воранц и Бранка Ћопић, а друге награде Михаило Лалић и Ранко Маринковић. Оскар ДаБичо награђен је првом наградом за поему „Зрењанин“, а. млади македонски песник Славко Јаневски другом наградом за збирку песама. Другу награду за роман „Погине нај пес“ примио је Антон Слодњак, а за драму „Повлачење“ Мирко Божић. Миховил Комбол добио је прву награду за свој зналачки и уметнички рађен превод Дантеовог „Пакла“.

Значајно је да су награђени и писци за највреднија дела из књижевности за децу: Франце Бевк за дело „Отрошка лета“ и Јосип Павичић за дело „Радост младог поколења“. Овог пута награђено је и једно сатирично књижевно дело — Скендер Куленовић добио је другу награду за поему „Збор дервиша“.

Позоришни радници, најбољи редитељи, диригенти, кореографи и прваци драме, опере и балета својим уметничким реализацијама добили су велики број награда: 36 награда на