Naša književnost

Познаник из Кланца | Е У из 317.

бомбе из Дрвара, с фитиљима које је ваљало шибицом припаљивати, уопште нису биле подесне за изненадне ноћне нападе, бомбе од водоводних цијеви, нешто спретније и лаганије, али с истим фитиљем, биле су исто тако незгодне нарочито за вријеме кишних и вјетровитих ноћи. Тек негдје крајем трећег устаничког мјесеца пронесе се вијест да је у партизанској радионици под планином пронађена бомба „с ударним упаљачем“, кажу, права „крагујевка“.

— Ихај, сад ће бити што ми радиш! — обрадоваше се наши омладинци-бомбаши, увијек спремли да сваку повољну вијест одмах приме за истиниту.

Заиста, убрзо нам из радионице стиже пуна зобница нових бом_ би, доста лаких и спретних, нарезаног оквира као неке дефанзивне крагујевке. Имале су чак и лак осигурач од алуминијума.

— Ама ко вам ово измисли»г — питали смоккурира из радионице, једно гараво кракато момче, опрљених обрва и умашћене блузе.

— Смислили Станић и Емил. Све нешто тамо-амо, шућ-мућ и — готово. Донесоше једног јутра двије-три бомбе, испробаше пред БУГООдАОЦРА — грми, брате, к'о свети Илија — пола засеока на-

сло-у шуму. >

= Да то није онај Станић с Бао — обрадовах се ја.

— Он, он! — живахну курир, овесељен што, ето, имамо заједничког познаника. — Сви. га тамо у селу држали да је онако мало „шлб“ — и ту курир заврти раширеним прстима испред свога чела, тумачећи ту своју кратицу „шлб“ (шашав — луд — бенаст) — али видиш ли ти, шта се показа из тога човјека, читав Тесла.

- — Ја, мој буразере — удобровољено гукну један старији борац — Видиш ли ти тога посла: Станић „мало онако“, онај мали Емил шлоћиран у ногу и у руку, а јес' ти чуо сад! Изиђоше така времена да свак нађе свој крај и покаже шта умије. -

— Тако је, богами — сложи се шумски радник Ђорђија. Ваља нама овај устанак големије' пара. Некако човјек у њему прогледао, дошао“ до-себе. Ја често овако увече ћутим под ћПебетом и мислим се: „Ама јеси ли ти то, Ђорђија,. ил је све то некакав сан2“

Послије тих вијести о мом старом познанику Станићу, био сам нешто нарочито расположен, ведар и лак баш као да сам поново нашао некакву драгу, одавна затурену и поборављену ствар. Дакле, ипак је негдје испливао овај необични и симпатични занесењак, која се годинама кретао по несигурној,и опасној ивици, у свакодневној опасности да у својој ИВЕ са буде прота еЧ за СМ Јену

и неурачунљиву луду. у

Послије десетак дана, правни се с једног збора, нанђох кроз онај заселак у близини радионице и ту ми сељаци рекоше да се тога јутра у радионици десила несрећа и да су Станић и Емил- рањени од неке бомбе коју су испробавали. Видјело се да их сви из села искрено и од срца жале.

"— Ето ти сиромаха, и они имају свој фронт исто к'о и онај што тамо лежи пред бункером.