Naša književnost

%

408 , у Књижевност

«

реч племенит доста ретко чује у ово време које баш ревносно бележи и цени особине људи и женаг Како је тог Можда људи осећају да је племенитост врло ретка одлика, и избегавају ту одвише високу оцену, да се не би преварили, да не би учинили неправду. Племенитост, одиста, врло је сложена врлина: човечност у много праваца, и сасвим редак талент: морална машта. Племенит човек је истински друштвен човек. Ако овоме друштву има спаса, онда ће племенити људи једаред истиснути охолост, обест, и срећу од туђе несреће или овоме друштву нема спаса. Ако овоме друштву има спаса, онда ће племенити људи збрисати беснила надмоћи, срамне неправде моћних и надмоћних и бедне фигуре трабаната који живе од не чије надмоћи и верују у њену трајност — или овоме друштву нема спаса. Мара наша, дакако, мала је и једва видан цветак у духов“ ној области племенитих карактера. Ипак. Није пожелела да она буде музичар и свирач, није зажалила што то није и неће бити; него је занеговала у себи задатак: да развије своју моралну машту, да радом и племенитим замахом помогне нечији талент, нечију судбину, па да буде од тога радости друштву и свету. Машта. њена вуче њу у сан о туђем успеху, о лепоти коју ће створити њено дете, или ма чије дете, али њен питомац. Нека је близак и рођени род тај будући виолинист, нека. је далек и туђ, само да буде њен савременик, да могне она лично да му поклони бригу, помоћ, разумевање, љубав, да види у његовим очима пламен неочекиване радости. У Мари живи племенита машта и племенит нагон. Истина, жена као будућа мајка има нагон да се нађе младу и нејаку; воли да подиже младо и нејако. Али од нагона до племенитога нагона је далек пут, и тај пут и мушкарци и жене прелазе са тешкоћама, са посртањима уназад. Срећом, има и ту талената и јунака. Мара је сигурно јунак у области племенитих тежњи и напора.

Некоме ће мало сметати оно што Мара онако од душе рече, и раздвоји мушко и женско, бар у области њене љубави за свирку на виолини, сигурно, уосталом, за најлепшу свирку на свету. Да погледамо то мало изближе. Напори ових времена иду у присне бриге о људима свих занимања и способности. Тражи се, како се то каже, нов хуманизам, боља људевност. Нов хуманизам, то треба да буде приснија узајамна брига људи у друштву, бољи односи у оном великом друштвену збиру који чине мушкарци и жене. Један француски писац рече ту недавно ово: „Склад у друштву настаће онда кад мушкарци буду били и жене, а жене буду биле и мушкарци“. Ако смемо рескирати да кажемо: нама је то звучало чак н непромишљено. Чему та извитоперена комбинација Мушкарци су мушкарци, а жене су жене, и не треба да се ни једни ни други праве амбивалентни, јер је то, уосталом, узалудно. Нема црвен барјак од зелене свиле: нема виолина која је труба Има да човек левом руком може што и десном, али ипак че сасвим. А ако може сасвим, и боље, онда су његове две руке просто промениле место, и опет је десна десна, а лева лева. Мушкарци и жене треба да се налазе за-

.

бари

за агви вена.

З |