Naša književnost

— А шта ћу ја — очајно јекну грбави младић блијед као крпа на ову прву неправду коју је већ и прије потајно очекивао. — Зар мене не бројиш у живео Конор

— Ти и гуслар сте бомбаши. На другом мјесту то вас не бин запало јер нијесте довољно брзи, али овдје брзина није важна него само присебност. А сад да те научим како се рукује... — и учећи га, Тадија неосјетно умири младића и учини да бар донекле заборави увреду. · КЕ = пи

Била је тиха, мрачна и облачна, испуњена руњавом помрчином и неким ситним капањем, та ноћ намијењена одмору а досуђена засједи, кад бјелоплави дјечак одведе незадовољног и завидног Лукића у појату да на слами проспава (а уствари да пробди с отровним мислима о „јунаку несуђеном“) и кад се остали подигоше и пођоше. ;

Пут се показа краћи него што су мислили а мјесто за засједу било је такво да му нијесу могли ништа пригтоворити. Усјечена у камен, ту је цеста с горње стране ограђена високим хридинама уз које се само на крилима може изаћи. а њена је доља ивица подзидана ради заштите од ријеке окомитим зидом високим неглје три а негдје и читавих десет метара. Избацивши ту једну малену окуку, пут скреће у.лијевак око планинског потока и показује се на другој страни го, бијел и опет укљештен између двије стрмине без заклона и излаза. |

Пошто је добро прегледао терен и размотрио предности које он пружа нападачу, Чемеркић закључи:

— Да се растурамо — нема смисла. Одмах би се по првим пуцњима видјело да нијесмо никаква снага. Него ћемо сви заједно џрилећи ту с доње стране, припустити их до средине, а кад нам дођу на мушицу, ту уза стијену — онда навали рајо на зулумћаре да им не дамо ни ока отворити ни пушке избацити.

_ Сложише се сви сем гуслара који је мумљао да је глупо чекати официре ноћу, кад и будала зна да они много више воле спавање, лумповање или шта било, него ноћна путовања. Дуга ноћ свима мучна, њему је била најтежа: час му се пушило јер не спава, час му се спавало јер не смије да пуши. Двапут је покушао да укреше, али му Чемеркић то уживање ускрати без икаквогљустезања:

— Док сам ја, у своје вријеме, шверцовао, бар двадесет жандарских засједа сам опазио и заобишао по мирису труда и задаху дувана. Не, тога се нећемо шалити! Ако ти се припушило, иди један километар доље иза окуке, па тамо пуши и уздиши. Него се бојим да би ти тамо заспао и остао.

Тога се и гуслар бојао те се уздржа и не пође, Пред зору поче да разбија сан јадиковањем, жалећи се сасвим озбиљно на године, старост и друштво које га не слуша. Ето, некад је он разговарао и с бољима, разговарао је и с Иваном Милутиновићем у своје вријеме и тамо су га слушали. А овдје мора да „куња“ и дријема свуноћ зато

5 Књижевност