Naša književnost

ЗЕН а и а еК РАИ Ку драме

>

Књижевни преглед а 485

Све то може данас изгледати ситно, после хиљада српских писаца и после стотине хиљада српских књига, али у времену у коме је радио, Емануил Јанковић стоји као један од првих писаца и као први штампар и несуђени издавач српских књига у свој својој величини. Па чак и кад би се прешло преко свих његових остварених и неостварених дела и преко његовог сна о Београду, чије

~ име тако упорно ставља на насловне стране својих издања, и најстрожи судија морао би да призна његов језик. Од књиге до књиге он пише све чистијим, све народнијим језиком, боље него Доситеј, раније него Вук. Тешки стил из предговора Физическом сочинен ију, он убрзо замењује природним и јасним стилом народнога говора.

и.

Јанковићева трагедија је светла: он се борио до последњега даха, али се није уморио. Да га није уморила смрт, он би дочекао да може штампати српске књиге. Мркаљева трагедија је мрачна, пуна очајања и тешких пораза. Човек за кога је Копитар рекао да у његовој књижици „има више филозофије о језику него у каквој дебелој граматици“, није имао карактер у складу са својом интелигенцијом и знањем. Тај несклад брзо га је нагнао у порицање самога себе, ша у лудило и у смрт. Е

Рођен године 1783 у личком селу Сјеничаку, познатом по једној буни, Сава“ Мркаљ је у шеснаестој години довршио клирикалну школу у горњокарловачкој епархији, неку врсту ниже богословије која је спремала кандидате за свештенички чин. По обичају оних времена, а будући још врло млад да би постао поп или калуђер, био је прво учитељ у Госпићу. Оштре ћуди, он брзо дође у сукоб са тамошњим граничарским официрима и трговцима, те напусти службу и оде У Загреб. Тамо је опет понешто учио, па затим прешао у Пешту где је на универзитету слушао филозофију и математику. Даровит и вредан, Мркаљ је убрзо постао један од најобразованијих Срба свога времена. Све му је ишло од руке: језици, литература, историја, природне науке, филозофија. Он зна црквени словенски, латински, грчки, хебрејски, немачки. француски. Иако се мало Нагло учио, ипак није постао полутан и сваштар, јер му је све то знање служило да се успешно посвети проучавању српскога језика и питањима правописа. Год. 1810 он У Будиму објављује малу брошуру Сало дебелога јера либо (или) азбукопрдтрес у којој је, истичући Аделунгово начело „Пиши као што говориш“, народним језиком по- : казао која су слова из тадашње азбуке потребна за бележење гласова нашега : Језика, а која сувишна. |

Револуционаран У суштини, Мркаљ је био ипак опрезан, рекавши за ; сувишна слова да „ништа мање писмена ова не желимо предати заборављењу. + Она ваља свагда У Буквару да остану“, али учитељ не треба да их „одмах : спочетка дечици казује“, него кад прво добро науче заиста потребна слова. |

Врло логично, Мркаљ је у својој књижици уствари теориски потпуно . је, год. 1818, и практично остварити, Мркаљ предлаже да се азбука сведе на 29 слова (х није Узео у обзир, јер се у народу не изговара) а за оне гласове који немају свога

6 Књижевпост