Naša književnost

ско-бугарског уговора из 1897 год.

(Ешлог Уабега, Шпришђиећеа ·Посштеп!5: Тће Зегђо-Вштапап љесте( Ттеафу о; 19 Ееђгџагу 1897), и приказ обимног дела Роберта Ј. Кернера: Упгозјамта, који је прошле године објављен у Сједињеним Америчким Државама.

Де Б.

НОВИ ЧЛАНОВИ САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

На пленуму управе Савеза књижевника Југославије, одржаном 31 маја у Београду, на дневном реду било је и примање нових чланова у Савез књижевника Југославије. На предлог управе Удружења књижевника Србије примљени су за чланове: Сима Пандуровић, Милан Кашанин, Тодор Поповић (Б. Б-вић), Живко Миличевић, Љубиша Јоцић, Зоран Мишић, Михаило Ражњатовић и Младен Ољача.

На предлог управе Друштва књижевника Хрватске примљени су: Тоне Потокар, Стјепан Михалић, Владимир Ковачић и Мате Балота.

На предлог управе Удружења књижевника Словеније примљени су: Божо Водоушек, Мирко Рупел, Јоже Дулар, Алојзије Ремец и Јанез ГраДИШНИК. На предлог управе Удружења књижевника Македоније примљени су: Георги Абаџијев, Коле Чашуле, Борис Бојаџиски и Антон Панов.

Укупно је дакле на пленуму управе Савеза књижевника примљен 21 нови члан.

ЈУЕ

АГНЕС СМЕДЛИ

Почетком маја умрла је у Оксфорду, прилично заборављена, Агнес Смедли, књижевни репортер и борац. Својим делом, које је својевремено било познато широм света, она је учинила више но и један други писац за популарисање и правилно разумевање кинеске револуције, којој је посветила готово цео свој живот.

У својој најзначајнијој књизи, роману Сама, који је код нас своје-

5 УР

623

добно објавио Нолит, Смедли приказује свој животни пут, или, боље речено, своје мучно пробијање са дна живота на светле стазе борбе за срећнијег човека и праведније односе међу људима и народима. Она ту, на непосредан начин, износи своје сопствено животно искуство: беду и потлаченост радних маса, запостављеност и двоструко сужањство жене-роба. Рођена на југу Америке, она је своје детињство провела по рудницима и радним насељима. Као зрела жена, напустила је своју ужу домовину и прокрстарила свет. Једно време боравила је у Немачкој и Француској и издржавала се свако-

врсним радом: писањем, давањем часова из енглеског, васпитавањем деце.

До светскога гласа Агнес Смедли је дошла као репортер, када је, у јеку бурних ратних догађаја, посетила "Манџурију и отуда слала истините, људски необично садржајне дописе. Њени извештаји, касније скупљени у књигу, знатно су допринели правилном разумевању догађаја на Истоку, које су многи новинари и књижевници с тенденцијом покушали да замагле, фалсификују. Агнес Смедли је од првог тренутка веровала у победу кинеске револуције, она је п сама, и као човек и као писац, била активни борац те револуције.

Као успомену на Агнес Смедли, великог књижевног репортера, Књижевност доноси у овом броју репортажу Балада о Седам мостова, коју смо превели из њене књиге Кина се бори.

Ф.

ОСКАР. ВАЈЛД НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре педесет година умро је у Паризу Оскар Вајлд (1854—1900), родом Ирац, енглески песник, приповедач, писац бајки, романсијер, драмски писац и есејист. Од шест позоришних комада које је Вајлд написао два су приказана и на београдској сцени и то „Главно је звати се Ернест“, тривиална комедија у три чина, приказана први пут 28 априла

Па

1927, и „Лепеза леди Виндермир“, ко- ·