Naša književnost

ПИ И ка Ина а У 53

Кућа Јуса Мучина 541

| | ; — Они које будем прозвао нека изађу у ходник, — рекао је равнодушно и упро поглед у папир: — Марко Мандић! — викнуо је он. — Ја! — одазвао се млади човек. — Браћо, здраво! Побиједићемо! — поздрави он затворенике и ланци му на рукама зазвечаше. — Свињо! Разбојниче! — добаци му тумач.

Људи су гледали престрављено и очекивали сваки за себе да буде прозван. Почели су да гунђају, неки гласно да говоре, да се опраштају речима с Марком Мандићем и да га храбре.

— Силенција, рибели, порка мизерија! — издера се поручник с врата.

— Станковић Јово, ЈБешњанин Симо... — читао је тумач даље и свакога одмеравао и пратио погледом када су излазили.

ЈЂуди су се поздрављали, стискали један другом руке и, откинуте од срца, остављали кратке и последње поруке породицама. Двојица су тражили воде.

= Нема! Нема! — чуло се са свих страна.

Било их је једанаест, али њихов број су увећала и шесторица свезаних људи који су доведени и пред којима је сад одважно корачао, као да пркоси, човек с црним подочњацима. Одвели су их преко дворишта; ланци су ситно и често звецкали. Пред њима је био Марко Мандић. На зиду је било више стражара, за митраљезима су се налазили војници у приправности, а у дворишту у целом кругу, испод зида, било је много карабинијера и фашиста с пушкама и машинкама. Месечина се просипала над градом, над бр- 5 дима и над старом кућом Јуса Мучина. Фашисти су доводили људе и из других одељења и при самом улазу их задржавали и састављали. Из волта их је било такођер доста.

— Нек буде онима шире, — говорио је један шаљивчина без капе, корачајући у првом реду. — Требало је одавно направити људима комоцију, а не држати их онако да се муче. Бар ће сада моћи поштено да се пруже и легну. Нико не умије бити тако душеван и нешто љуцки учинити ка' ови Талијани!_

Било је неколико женских: четири девојке, једна жена од четрдесет и две године и једна млада мајка којој је тамо у Пиперима остало двоје ситне деце, а муж јој погинуо у почетку рата од бомбардовања ту у Подгорици. :

Око људи, код излаза, склопио се, али мало даље, круг фашиста, наоружаних машинкама и бомбама. Поручник је ишао живо

; по кругу затвора, давао нека наређења, гледао у списак и пребро' јавао доведене затворенике.

Када је изгледало да је све готово, да више никог неће довести из затвора, појавиле су се'три-четири прилике у групи. Оне су се Х полако приближавале и постајале све јасније. Убрзо се могло распознати: да један фашиста и један карабинијер чврсто држе за мишке неког затвореника коме су руке свезане, да га воде и гурају међу собом,-да за њима с напереном пушком иде војник у пуној