Naša književnost

568 ; ; "Књижевност

створено органски происходи из старога. Од преведених житија опште хришћанских светаца у нас се прешло на житија домаћих светаца, а одатле су никле биографије, — наш највећи домет, који истиче нашу стару књижевност изнад осталих словенских литература тога доба и преко Пахомија Србина чак и руској даје инспирацију за сличне послове! Дакле, упочетку верни преводи и ђачко угледање, а доцније велика књижевна дела с јасно видљивим печатом времена и националнога духа.

У мањој мери, то се може рећи и за стару лирику. Иако необавезна, оригиналност се јавља и у стиховима и у ритмичкој прози.

УП.

Као што се види из ових примера, старо наше песништво било је, као и остала књижевност тога времена, прожето дидактиком и моралисањем. Поука у духу хришћанства била је главна његова сврха, а тек у другом реду забава и израз тежње за уметничким доживљавањем живота. Али већ сам поетски израз и теме које су их приближиле животу, чинили су да извесни стихови, као и приповетке и романи, више од осталих списа старе књижевности, добију световни карактер.

Старо наше песништво било је засновано на узорима византиске поезије и версификације још пре него што се првобитна општа словенска књижевност разгранала у посебне литературе. Затим су се у Срба и даље на тим истим основама јављали песнички покушаји који су били нарочито живи у доба полета и обнове наше књижевности, у време после косовске битке, а пре коначног пада под Турке. Ипак та учена поезија у свом развоју никада није успела достићи виши ступањ. Она је остала само у покушајима који су врло занимљиви и који у извесним фрагментима имају, поред историске, и уметничку вредност.

Ти песнички покушаји јављају се у три главна облика: у стиховима, већином дванаестерачким, у ритмичкој прози и као песнички инспирисани делови већих прозних дела. Све те три форме находе се и у старој руској књижевности, као пресад из српске. Најзад, средином ХУШ века, јављају се под руским утицајем први огледи нове версификације у тзв. пољском тринаестерцу која ће, заједно с новим књижевним језиком (руско-словенским) и савременијом садржином, нешто доцније за неко време владати у нашој литератури. Али то песништво већ припада новој српској књижевности.

Уметнички резултати старог песништва били су скромни. За утеху можемо рећи да за све то време, док учено песништво животари у сенци манастира и цркава, у српском народу живи једна ол највећих и најснажнијих поезија света. Али не траба ниподаштавати ни покушаје учене поезије. У средњем веку она је имала свој зна-

.