Naša književnost

ВАМ ПИ И ТЕ ал НЕ А АИ ва

590 у | Књижевност

Један други промрмља пред собом: „Нека ми сада неко. каже, зашто се сиромаси боре, против сиромаха»“

У освит дана, борба поста жешћа. Око подне, редови белих почеше да се крше. Претрпели су тешке губитке, били су исцрпљени и без борбеног духа.

Многи су са пушкама пребегли црвенима, други су се без отпора предали. Бели генерал Јанг био је рањен.

Око подне, бели почеше да отступају. Црвени су их упорно гонили и пленили залихе и материјал. Најзад је цела област Седам мостова била очишћена од белих. ;

Миљама далеко цео крај је био у узбуђењу. Још никада није црвена. војска била такву битку, још никада извојевала такву победу. Још никада се сиромашни и потлачени нису усудили да дигну руку на своје тлачитеље, још никада они нису осећали такву снагу, као сада када су стајали раме уз раме. Победа их је опијала.

„Десгт хиљада година нека живи војска црвених!“ клицали су са обронака, „више од десет хиљада година!“

Али балада о Седам мостова не завршава се овом победом. Она каже више, говори о каснијим догађајима. Ево једног од догађаја о којима говори!

Са песмом и победничким поклицима, кренула је одмах црвена војска са многим сељацима и радницима на север, на Јунгсин. Поподне је било далеко већ поодмакло, али су сви марширали крепко, и пре доласка ноћи успели .су да превале тридесет миља. Још пре јутра требало је отерати беле из Јунгсина. Идућег дана требало је напасти чак и утврђене зидове Киана. Уједињене масе могле су све постићи.

Вест о победи црвених журила је унапред у Јунгсин. Ускоро су стизале вести да надире црвена војска, а са њом и читави легиони сељака, певајући и кличући, вукући собом митраљезе и топове, заплењене од киангсиске армије.

Тада поче бежање из Јунгсина. Сви који су се називали угледним грађанима, трговци робовима и опијумом, земљопоседници, продавци и лихвари, напустише град у журби која се није могла спојити са њиховим појмовима о достојанству. Као пси, бежали су са белим трупама и са својим телохранитељима. Али сви који су тешким радом изграђивали свој живот пођоше усусрет војсци црвених или је сачекаше у граду. Образовали су комитет за дочек и пространи трг пред једним храмом припремили за масовни збор.

Тада уђе црвена војска са буљуцима сељака. Одушевљење је било толико да нико није осећао умор. Још исте вечери одржан је збор. Буктиње из боровог луча осветљавале су редове.

Тада одјекнуше кроз ноћ трубе узбуне, усред говора једног ткача из Јунгсина. Одмах неколико одреда напусти збор. Становништво се усталаса. Са степеница храма, на којима су стајали говорници, неколико официра црвене војске покуша да умири гомилу. Не ради се о нападу белих. Негде у граду избили су немири, који

! [| | . % %