Naša književnost

ФИЛМСКИ ПРЕГЛЕД

ЕНГЛЕСКИ ФИЛМ „ЦРВЕНЕ ЦИПЕЛИЦЕ

Режија: Мајкел Пауел и Емерик Презбургер Сценарио: Емерик Презбургер и Кејт Винтер Сниматељи: Џек Кардифи Христофер Челес Сценографи: Хајн Хекрот и Артур Лоусен Музика: Брајан Исдел

Драмски сукоб у филму „Црвене ципелице“ заснован је на апсурдној идеји о некаквом вечитом трагичном конфликту између уметности и љубави. Писци сценарија желе да нас убеде да велика љубав убија велику уметност, или обратно, да велика уметност убија велику љубав. Уствари, скине ли се са ових фраза њихово бомбасто рухо, све се своди на отрцану причу да једна уметвица има да бира између мужа и своје каријере.

Апсурдна идејна подлога драмског сукоба морала је да роди и апсурдне поступке главних јунака филма. И заиста, славна балерина Викторија, којој је у филму остављено да бира између мужа кога воли и који је воли, и још веће славе балерине, дакле између двеју ствари од којих ниједна није трагична, опредељује се за трећу, врло трагичну — она се убија. Њен муж, млади композитор Крастер, одједном, при крају филма, постаје дубоко несрећан што му је жена балерина и жели да јој то ускрати, иако су његову љубав покренуле баш те балетске особине његове жене, и инспирисале га, штавише, да од уметничког полетарца постане признати композитор. Једино су поступци балетског импресарија, Бориса Љермонтова, логични. Он се труди да задожи Викторију поред себе, не само зато што је она сјајна балерина па ће његовој балетској трупи доносити све већи успех и зараду, него и зато што открива да је заљуољен у њу.

Сценаристи су и сами морали да осете колико су лелујави темељи на којима су покушали да изграде драмски конфликт за свој филм, па су почетак тог конфликта упорно одлагали, дајући све више места филмској експозицији на уштрб заплета и расплета. Тек у дванаестом чину, на вечери приређеној приликом рођендана Грише Љубова, почиње драмски сукоб, тако да је за заплет и расплет преостајала још само последња четвртина филма.

Треба, међутим, признати да баш експозиција живота главних и слоредних личности у филму претставља његов најубедљивији и најлепши део. Живо-

Мо“ чи"