Naša književnost
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ЦИКЛАМЕ
Крај нас под лијеском расуте цикламе Румене капље сунца прокапале
Кроз лишће грана на дно шумске таме. Мирис тишине крију капље мале.
Ја бдим крај друга. Он ничице спава, И грли пушку, ко драгу о пасу;
На трави ко на јастуку му глава. Топови тутње. Смрт им је у гласу.
Гле, какву њежност живот некад шапне Сред страшне смрти, и док срце гине
Од саме мржње и од праска мине! Најтању жицу на души ти напне.
Ради живота, рад љепоте саме
Крв ће још многа болно прокапати, Да капље буду једино цикламе
И да се срце може радовати.
Григор ВИТЕЗ
РИМ и А 48
~. Ј
Ах АЈ и
о аи" - о ум
у