Naša književnost

бори за част и добро своје отаџбине, онда ће се осетити иза његовог уздржаног понашања, типичног за људе, васпитане у осамнаестом веку, поред добре главе и једно племенито срце. Сем тога, он у нашој културној историји има своје место као један од раних проповедника југословенске идеје.29) ' 8 Божидар КОВАЧЕВИЋ

27) (Овај оглед, који чини део збирке „Последњи Дубровчани“, састављен је на основу архивске грађе (од које је највише коришћена Соркочевићева преписка са дубровачком властелом) као свод пишчевих чланака У „Мисли“, „С. К, Гласнику“ и .Страном прегледу“ год. 1923, 1925, 1927 и 1929 о догађајима из последњих времена дубровачке републике. Притом је, наравно, употребљен и велики део обимне литературе о историји Дубровника, коју је писац само у ретким случајевима наводио, не желећи да оптерећује примедбама један оглед. Најзад, нека доцнија истраживања допринела су да живот и рад А. Соркочевића добију што потпунију слику и да се исправе нека пишчева тврђења и гледишта у његовим некадашњим чланцима из дубровачке прошлости. 3