Naša književnost

134: Књижевност

•

ћен особитом пажњом бискупа Жофроа д'Естисака, коме је васпитавао нећака, могао да изучава природне науке, права и медицину. Хтео је да стекне оно енциклопедиско образовање, које је

било незамисливо без познавања морала, историје, филозофије |

и поезије. Зашто је Рабле напустио овај самостан, чијег ће се опата сећати целог живота, и то без одобрења црквених власти, остало је такође непознато. Зна се само толико да је, гоњен жељом да што више види и научи, походио универзитете у Бордоу, Тулузи, Бургу, Орлеану, Лиону и Паризу. Иако еу у то време универзитети, потпуно у рукама цркве, били нека врста штабова отпора против слободоумне интелектуалне активности, какву су вршили један Еразмо и један Биде, они су ипак били културна средишта, где се, поред теолошког, могло стећи истинско правно и медицинско образовање, које су хуманисти, обнављајући античка схватања живота, толико ценили.

После дугог лутања, Рабле је, 1530 године, дакле већ као зрео човек, дошао у Монпелје и уписао се на медицину, којом ће се отада бавити, све до издања треће књиге Пантагруела, свом душом и свим својим способностима. О његовом доласку на Медицински факултет забележена је, још у ХУП столећу, једна анегдота, која је необично карактеристична за легенде које су вековима окружавале личност овог великог хуманисте франпуске Ренесансе. Луј Молан је препричава' овако: „Истога дана када је стигао у Монпелје, Рабле се појави у великој дворници Медицинског факултета. Ту је управо била брањена једна теза о својствима трава и лековитог биља. Рабле поче да слуша излагања бранилаца. Изгледала су му хладна, безначајна. Он показа знаке нестрпљења. Декан то примети; достојанствен и учен изглед придошлице привуче његову пажњу; он га позва да заузме место међу дискутантима. Рабле се скромно извини што ће изнети своје мишљење пред скупом славних учењака. Потом, излажући проблеме о којима се расправљало, он је о њима говорио тако речито, тако оштроумно, да му је цео аудиториј пље» скао и прогласио га достојним титуле доктора.“

Чињеница је, међутим, да је Рабле стекао титулу доктора тек касније (1537). Али је своје медицинске студије завршио 37 свега шест недеља: очигледно, њима се бавио и раније, док је изучавао грчку и латинску културу, док је студирао права и пратио књижевност. Свега неколико година касније, када буде објавио своју прву књигу, Шантагруела он ће огромно искористити своју свестрану, енциклопедиску ерудицију. Ту ће он, с духом и вештином ренесансног мислиоца и хуманистичког борца, изложити својој неумољивој критици разне теорије о метеорологији, оптици, физици, ботаници, природној историји, праву, теологији, готово свим областима људског духа уопште. >

1 Луј Молан: Раблеов живот, стр. хм. Раблеова дела, издање Браће Гарније (на француском).