Naša književnost

САН

Није ли вас то никада мучило; Када вам се догађало да, у срећним данима, опружени на сунцу на врелом песку, или пред печењем уз добро бургоњско вино, или пак у одушевљењу једне од оних живих и слободних дискусија уз добру, миришљаву црну кафу, помислите да те једноставне радости нису баш природне ствари. И себе сте приморгвали да мислите на становништво Индије или којег другог краја које умире од колере. Или на Кинезе из Централне Кине које по читава села мори глад, или на друге над којима Јапанци врше покољ или их муче, да би им на крају окончали живот бацањем у огњиште локомотиве.

Није ли вас то никад мучило што можете да им посветите само једну мисао — да ли је то била чак и мисао2 Да ли је то било ишта више од једне нејасне помисли; Фантасмагорија много

мање садржајна него та блага топлота сунца, мирис бургоњског.

вина, узбуђење због дискусије. Па ипак, постојало је то негде, ви сте то знали, ви сте чак имали и доказе за то: неопорециве приче, фотографије. Ви сте то знали а догађало вам се да уложите напор да би осетили нешто више него мождану побуну, напор да с тим „саучествујете“. Тај је напор био узалудан. Осећали сте да сте у својој кожи затворени као у пломбираном ватону. Немогуће је одатле изаћи.

То вас је мучило понекад и тражили сте извињења. „Сувише далеко“, мислили сте. Да су се само те.ствари догађале у Европи! И дошле су: прво у Шпанији, на нашим границама. И забавиле су ваш дух мало више. Ваше срце такође. Али да то „осетите“, да у томе „саучествујете“... Мирис вашег какао, ују“ тру, укус свежег пецива, како су били стварнији...

Повукли сте се у Француску, у Џариз, помало онако као што се каже: борићемо се на Марни, на Сени, на Лоари... Ускоро су то били ваши лични пријатељи за чије сте хашшење, депортирање или смрт сваког дана дознавали... Свирепо сте осећали те ударце. Али шта сем тога7 Остајали сте затворени, двоструко забрављени, у вашем вагону без прозора. А сунце на улици, топли кревет, мршава шунка са прне берзе били су и даље за вас стварност кудикамо стварнија од крикова агонија оних којима су негде пекли руке и ноге.

Па ипак ми се догодило да изађем из те одвратне самоће, Машта, немоћна док сам будан, добија у сну чудесну моћ. Ма-

ПЕЛАСЈА 4 међ