Naša književnost

Белешке

студијом и у редакцији Јаше Продановића итд.

Мако је и досадашњу активност Задруге и њен програм требало на скупштини озбиљно претрести, да би се из разних мишљења извукли конкретни закључци, скупштина је нажалост прошла без икаквих раз-

говора и сугестија. До тих разгово-

ра могло је доћи утолико пре што“ је управа Задруге објавила Списак издање Српске књижевне задруге од 1892 до 1950, из кога се лако виде све позитивне и све негативне стране досадашње Задругине активности на издавачком послу. И при најповршнијем прегледу, пада у очи да је један низ савремених писаца, чије дело најпотпуније изражава дух епохе, био слабо или никако заступљен, јер је Задруга, у периоду између два рата, годинама, водила конзервативну издавачку политику. Од хрватских писаца, на пример, слабо су заступљени Владимир Назор, Мирослав Крлежа, Аугуст Цесарец, Густав Крклен, Добриша Цесарец и др. Од словеначких ту никако нема ни Отона Жупанчића ни Прежихова Воранна, док су Мишко Крањец и неки други приказани једва с по једном књигом,

О тој чињеници да хрватски и словеначки писци нису добили одговарајуће место у Задругиним издањима“ будућа управа мораће водити рачуна ако хоће да буде на висини свога задатка данас. Исто тако треба смелије приступити издању млађих и најмлађих писаца, ако њихови радови по квалитету не заостају за делима старијих и сасвим старих писаца.

На крају скупштина је акламацијом дала мандат старој управи за будући период рада.

Ф.

СПИСАК ИЗДАЊА __ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ · 1892—1950

Српска књижевна задруга објавила је овај врло користан попис свих својих издања, а то ће рећи 309 књига редовнога кола, 32 књиге (42 скеске) Забавника, 12 Поучника, 40 Забавника, 12 посебних издања и 2 свеске из збирке „Народна књига“,

185

у свему 407 књига. За историчаре. књижевности и свакога који се завема књижевношћу нарочито је добро дошао поред списка књига одлично друге и то овим редом: домаћи писци, словенски писци, инострани писци, писци чланака, студија и предговора, и преводиоци.

Овај списак се наравно објављује,

највише зато да би се знало шта је (С. к. задруга досад објавила; иначе

се, нарочито неке ране свеске, не. могу више ни антикварно набавити, на пример „Ђидо“ и „Драматски еписи“ Косте Трифковића (које су наше дилетантске или пугујуће глумачке дружине у много примерака употребљавале), „Девајтис“, „Воденица на Флоси“ итд. Можда би их требало прештампати у неизмењеном виду, да би се тако омогућило комплетирање Задругиних издања, јер, као што је познато, у многим српским крајевима одувек постоји обичај да породична библиотека има комплет Српске књижевне задруге. Овај списак ће у том смислу помоћи љубитељима књига, јер по њему могу вршити прибирање издања С. к. задруге за комплет.

Било би корисно да и друга наша издавачка предузећа објаве овакав. списак. „Култура“, „Просвета“, „Накладни завод Хрватске“ издали су већ толико књига да је без оваквога пописа сасвим тешко ухватити рачун, а о Матици српској или хрватској да и не говоримо; о томе ни саме њихове управе немају ваљда више тачна прегледа.

Пред пописом налази се кратак историјат Српске књижевне задруге од Ж. П. Јовановића који је ову књижицу уредио.

аи

ИЗЛОЖБА СРПСКЕ КЊИГЕ И ШТАМПЕ У ХРВАТСКОЈ

Српско културно-просвјетно друштво „Просвјета“ у Загребу приредило је у својим просторијама ову врло занимљиву и значајну изложбу коју је припремио и уредио Музеј Срба у Хрватској основан после ослобођења при Повјесном музеју Хрватске.

сређен попис сарадника За-.

Бе а, "у Б АДА А во ЕВА

ГМ.

ка

: 4