Naša književnost

деветнаестога века. Најзад је дата и последња половина овога века у којој су приказани са својим делима Сава Бјелановић, Будисављевићи Буде и Милан, Матавуљ, Королија, Марко Цар, Владимир Красић, Никола Тесла, Владимир Варићак, Никодим Милаш и други.

Из изложених новина и часописа види се и та страна културне делатвости Срба у Хрватској. Чувени, али и многи давно заборављени листови нашли су се у витринама ове изложбе: Српско-далматински магазин, _ загребачки Добри пастир (1850), Сундечићева Звијезда, задарски Српски лист и Српски глас, сплитски Драшков рабош (1883—1887), загребачки Рогићев Српски забавник, пакрачки Српски гласник, госпићки Србин и познати загребачки листови с почетка овога века: · Привредник, ЗФмладина Српско коло, Србобран, Врач погађач.

Изложба је трајала пун месец дана. Врло добро организована, њој

се нема шта пребацити. Могло би се само приметити што је обухватила време до године 1918, не приказујући и доба од 1918 до 1941 и од 1945 до данас. Да су и ова два раздобља приказана видело би се да су у старој Југославији Срби у Хрватској били нагнани на вегетирање и декаденцију јер су тадашње режиме интересовали само њихови гласови на изборима, а не и њихов социјални и културни напредак, и да су тек у ФНРЈ Срби у Хрватској у могућности да се културно изживљавају и позитивно изграђују свој живот. · Друга би наша напомена била да је штета што је тек пошто. је изложба завршена објављена књижица о њој. -

Иначе та књижица) врло лепо опремљена и илустрована, даје један одлично састављени културноисториски преглед развитка српске књиге и штампе у Хрватској.

Б. Д.

1) „Изложба српске књиге и штампе у Хрватској“. Издање „Просвјете“, Загреб 1950, 80, с. 53, цена 20 д.

ЈЕДАН ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ МАКЕДОНСКОГ НАРОДНОГ ПРЕПОРОДА

Недавно је у Скопљу Блаже Конески објавио своју расправу Македонски уџбеници у де» ветнаестом веку — један прилог историји македонскога препорода (Македонските учебници од 19 век — еден прилог кон историјата на македонската преродба).

ашим читаоцима Конески биће познат понајвише због свога успе„лог препева „Горскога вијенца“ на македонски језик, али он је и писац једне добре збирке песама и аутор виза успелих расправа и чланака о македонском језику и културним питањима Македоније и јужнословенских народа. У последње време, као професор скопљанскога универзитета, он се све више предаје науци, уређујући „Македонски језик“ и иначе радећи на филологији. Тај његов научни рад по својој природи занимаће, наравно, ужи круг стручњака, али књига, о којој је овде

реч, занимљива је за свакога који прати развитак македонскога народа,

Један од најбољих зналаца македонске књижевности, Конески је у овој расправи јасно и читко обухватио уџбенике које су саставили и објавили Македонци од 1857 до 1875 године на македонском језику или бар с елементима македонских народних говора, а који су употребљавани у македонским школама или уопште у народу ради самообразовања. Али се он није задржао само на анализи тих првих македонских књига, него је у свом уводу дао и многа друга корисна и драгоцена објашњења и обавештења.

Конески се у њему задржава на утицајима, грчком, српском и бугарском. Прво модерније грађанство било је под јаким грчким утицајем, јер је погрчени цинцарски елеменат био први квасац македонске чаршије. За њима су дошли словенски насеље-

Ја