Naša književnost

188

ници са села који су се такође погрчавали, да се тек доцније почну ослобођавати прекомернога грчкога утицаја и учествовати у народном препороду Македоније.

Тај препород почео је с наслоном на Србе и Бугаре. Српски утицај јавио се нешто раније, јер су већ око 1830, кад се Србија под Милошем показала као већ формирана државна творевина, Македонци почели У њу упирати очи. Трговачке и друге везе бивају све чешће, па се јављају релативно рано први учитељи из Србије, Војводине и других српских крајева. Тако су, на пример, од године 1843 до 1860 у Велесу један за другим учитељи Спиридон Јовановић, Аксентије Будимировић, Јован Нешковић и Ђорђе Милетић (отац доцнијег бугарског филолога

ЈБубомира Милетича и брат Свето-

зара Милетића).

После кримскога рата, почетком шездесетих година, српски утицај дотле претежнији од бугарскога, почиње слабити. Борба против цариградске патријаршије била је углавном у рукама Бугара који у својој црквено-политичкој делатности захватају и Македонију. После смрти кнеза Михаила (1868) и српских устанака и ратова против Турака (1875—1878) српском утицају се поред Бугара супротставља свесно и турска влада, те је природно што бугарски утицај јача, а српски слаби. И Срби 'и Бугари, међутим, својом просветилачком делатношћу ишли су на то да Македонце начине добрим Бугарима односно Србима. Али и поред те чињенице, њихови утицаји, ослобађајући их грчких комплекса, били су донекле и позитивни јер су будили у Македонаца словенску свест и осећање братства и јединства са Србима и Бугарима.

Већ у то време, од шездесетих година на овамо, јавља се у Македонаца питање какав треба да буде језик у македонским школама и на каквом језику ваља писати уџпбенике. Конески у том питању налази две тенденције: једну, противну донекле тадашњем бугарском језику, који се развијао на основама источног наречја, али ипак зато да се

изгради на неком компромису маке-

донских и бугарских говора, и другу, да се уведе чисто македонски језик, „будући да Македонци нису

- Бугари, него посебан народ“.

Ови други јасно су увиђали опасност ако се црквена борба македонског народа буде користила за уске класне интересе развијеније бугарске буржоазије, те су зато видели правилан пут само у самосталном развитку.

Тако су, вођени једном или другом мишљу, поникли први македонски уџбеници: Партенија Зографског (1857, 1858), засновани на његовом родном галичком говору; Охриђанина Кузмана Шапкарева, познатог и као скупљача народних умотворина; Ђорђа Пуљевског и других.

Врло детаљном анализом Конески разматра њихов језик и идеје, из које се може. видети како се еманципација од бугарског и српског књижевног језика све више јављала као стална тенденција која ће у доцније време довести најзад до уобличавања самосталног књижевног језика код Македонаца. Поред тога ова расправа је врло занимљива и због многих других чињеница. За нас су нарочито били интересантни подаци о Ђорђу Пуљевском који је две свеске свога Речника објавио у Београду. Можда ће бити корисно поменути да је друга свеска његовог Речника, штампана у Београду 1875, све до последњег рата била врло честа у нашим антикварницама, и то у сасвим очуваним, нерасеченим примерцима који су се могли. наћи на десетке. По свој прилици, ратови и устанци, настали год. 1875, спречили су растурање овога занимљивога речника, те знатан број примерака није ни отишао из Београда.

Одајући признање Конеском због ове расправе, надамо се да ће своја истраживања у овом правцу и даље саопштавати, а оним нашим читаоцима који желе да што боље упознају македонске проблеме, препоручујемо да прочитају ову књигу.

Б. Д.

„СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРЕОБРАЖАЈ СЕЛА“

Прва свеска „Савремених проблема“, које издаје Матица хрватска а уређују Јожа Хорват и Петар Шеге-