Naša književnost

ПРЕ И КИ Ка

то ; Књижевност

лећа“. Као у журби, постајао је све живљи, узнемиренији и хитао је да што интенсивније проживи, предосећајући крај.

Узалуд су се свештеници у катедрали обраћали божанству: ролипе, Рајег Опимрогепз, аш јез! ћапс Кетршисат ад зегу епашт 662) — онако као и пре толико векова, — узалуд је кнез у пурпурном плашту седео и даље онако исто достојанствено у златној столици као и дотад, узалуд су формуле изгледале освештане, садржина је умирала и форме су губиле моћ. И да је когод пригнуо ухо, могао би, кроз тишину дубровачке декадансе, чути како се идоли традиција с праском котрљају и како француска најезда невидљиво осваја републику много раније од Наполеонових војника.

Још у седамнаестом веку, више од стотину година пре рођења Антуна Соркочевића, путници који свраћају у Дубровник сусрећу по улицама пучане у француском оделу. Па и властелин, кад их позове на своје имање ван града, ручаће с њима удаљен од владина надзора и као приватан човек у француско ј ношњи. „Њима (Дубровчанима) врло се свиђају наше каљаче, наши гајтани, наше златне, свилене и кончане чипке и наше перје за шеширима“, — вели један такав путник, а Мармон, Наполеонов дис де Каоихе („војвода од Дубровника“), забележио је у својим мемоарима да су француски освајачи затекли у овом граду елиту која је имала тон и понашање какво се налази у највећим градовима и код најзнатнијих особа у Француској.

Књижевност је такође под приметним француским утицајем. Сваки образованији грађанин говори, сем латинског и италијанског, и француски, а Академија дангубнијех већ првих деценија осамнаестог века служи се поред италијанскога и француским језиком.

Француски писци се читају колико и италијански, можда и више. У другој половини тога века почињу их и преводити. од Корнеја по нешто, Молијера готово целог. Један песник из породице Соркочевића, Франатица, превео је у стиху Молијеров трагични балет Психе и више његових комедија у прози. Он и други његови савременици, превели су и прерадили више од двадесет Молијерових дела, много више него што их имамо у данашњим преводима, А за остале културне везе Дубровчана са Французима довољно је поменути Руђера Бошковића који је знатан део својих научних истраживања извршио на француском тлу.

Сем тога, француски утицај осећа се и у политици. Иако се на први поглед чини да су Дубровчани с краја осамнаестога века и даље она „господа од седам барјаках“, Француска је за Дубровник нешто више него Турска, Млеци, Аустрија, Русија, Енглеска или Шпанија. 5

Иако су васали Турске, Француска је тада Дубровчанима нај ближа и понајвише пријатељска сила. Она штити Дубровчане по

2) Обредна формула прописана у црквама на територији Дубровачке републике: „Господе, оче свемогући, који си изабрао државу ову да ти служи,

гејм мањи