Naša književnost

74. Књижевност

они су већином били образовани у иностранству и многи од њих књижевници или бар љубитељи књиге. Међу њима су се у писању огледали, поред Антуна Соркочевића, још и ови његови рођаци: већ поменути преводилац Молијера, Иван Франатица (!706—1772) и латински песници Михо (1739—1790) и Лука Дидак (1776—1865).

ПЦ

Венчавши се у својој тридесетој години (1764) с Павлом, ћерком властелина Марина Бондића, Лукша Соркочевић имао је шесторо деце. Онај, о коме говоримо у овом спису, Антун Игњат Наталис Доминик, рођен на католички бадњи дан год. 1775, био му је пети; једини мушкарац који се одржао.

Прво детињство Антун Соркочевић је провео код куће. Васпитавали су га домаћим, дубровачким методама, међу рођацима и међу слугама и слушкињама из кметовских кућа са породичних имања. Нарочито су при васпитању имали на њега утицаја поменути стриц Михо, књижевник и добар зналац латинског језика, и Аница Лелова, стара фамула (слушкиња) Соркочевићева дома.

Као и остала деца из властеоских кућа, Антун Соркочевић је добио прве појмове из основних знања од родитеља и породичних свештеника. Доцније га уписаше у славни дубровачки колегијум. У то време, место исусоваца, недавно укинутих, овај завод беху преузели нови учитељи, редовници побожних школа, сколопи или пијаристи, који су са својим педагошким идејама били савременији у поучавању од језуита.

Колегијум је нарочити специјалитет дубровачки. Дубровчани нису имали основних школа, гимназија и университета; колегијум је замењивао све те заводе. Стога је Антун Соркочевић и могао ступити одмах у колегијум. Доучивши у основним разредима италијански он у три даља латинска разреда пређе рппер!а: граматику и синтаксу латинскога језика, учећи уз то библијску и светску историју, географију и грчку граматику. -

Народни се језик није учио у школи већ код куће, на улици и по трговима на које се слегало цело херцеговачко залеђе и околина — млетачка Далмација и Бока.

У току овог школовања умре му отац, у јесен 1789. Скоро једини наследник очевог имања, он доби туторе: свога стрица и госпара Луку Бундића. Могао је мирно да продужи учење. Био је већ на вишем, последњем течају. Иако не славан ђак, он је у три разреда (ћитапи ав, гћегопса и рћиозорћа) научио да лепо саставља латинске говоре, упознао се с археологијом, митологијом и метриком, упутио се у физику, природне науке, математику и главне појмове психологије и метафизике.

Увек интелигентан, он се ипак није истицао учењем, али калуђери, његови професори умели су да му на све могуће начине даду потребно образовање, Педагози и строги у исто време, они су били