Naša književnost

=>

ми

6 Е Књижевлост

учествовао на позорници у националној ношњи. Активни интерес омладине за позоришну уметност дао је подршке „Одбору за стално српско позориште у Београду“ да остане упоран у тражењу могућности за реализовање свог задатка.

Акција Уједињене омладине српске, распростирање позоришних дружина у Војводини и Србији, гостовање Загребачког позоришта на барикадама за време бомбардовања Београда, родољубива борбеност панчевачког позоришта под управом Ђурковића, оснивање Српског народног позоришта у Новом Саду, прелаз глумачког кадра у професионализам, — све је то убрзало одлуку да се позоришту створи устаљеније и трајније место у престоници. Дрска и каботенска појава немачког позоришта Карла пл. Реваја у Београду, која је добила покровитељство Управе града, допринела је да ова већ сазрела одлука дође до ефикасније реализације. Одбор је морао употребити маневар да би придобио кнеза Михаила за заштитника ове оснивачке акције. Позвано је, на брзу руку, на гостовање тек основано Српско народно позориште у Новом Саду, и оно се томе позиву одмах одазвало. Антоније Хаџић је у својим сећањима на рад Јована Ђорђевића записао ово: „У повесници Народног позоришта нашег значајна је год. 1967.

Те године, месеца марта, налазило се позориште наше у Темишвару.

Ту добија Јован Ђорђевић од Јована Бошковића из Београда писмо, у ком га позива, да што пре доведе позоришну дружину нашу у Београд, да би се могла сузбити намера неког немачког позоришног управитеља по имену Карла Ревајија, који је у то доба почео давати претставе на немачком и српском језику па се разметао, да ће он да „оснује у Србији стално српско народно позориште“.

Бошковић је, у име пријатеља Српског народног позоришта, позвао Ђорђевића да што пре дође с позоришном дружином у Београд да „не пуца по свету грдна брука, да је Немац Србима у Београду основао Народно позориште“.

Позоришна дружина Ј. Ђорђевића дошла је у Београд из Молоша септембра 1867 год. и пробавила у Београду четири месеца (у гостионици код „Српске круне“ и у дворани „Код енглеске краљице“). Кнез Михаило је дошао у септембру на шаљиве игре, полуоперетске водвиље као што су „Он није љубоморан“ и „Пуковник од осамнаест година“. У месецу новембру присуствовао је претстави полуоперетског водвиља „Госпође и хусари“ и Змајевог „Шарана“. На претстави „Госпође и хусари“ рекао је Ј. Ђорђевићу: „Сазидаћемо ми вами театер за себе па ћете бити сасвим задовољни“, речи које су после добиле значење његовог легата. У разговору у који је уплетао немачке и француске фразе, кнез Михаило је рекао Ј. Ђорђевићу: „Али држим, да није погрешно, ако се заузмемо за оно, што је тако

а>..

" « Пари е кар в •-

бунили

дијета