Naša književnost

Последњи Дубровчанин

понемченом, али и просвећеном племству, Соркочевић би брзо нашао друштва. Нажалост, његов пријатељ и заштитник беше отишао у шпански рат и Соркочевић се бојао да у његовом отсуству, царевински министар финансија не обори цене процењеном имању. Тако и од тога плана не би ништа“)

Хиљаду осамсто дванаесте године он се налази опет у Млецима. Трошећи само четири стотине франака месечно, он ипак у оно доба може да живи господски и да путује по Италији и иностранству. Неустрашив у љубакању, како сам вели, Соркочевић, као човек отмена понашања, само једном говори о својим авантурама. „Знате ли“, јавља пријатељу као шапатом на дну писма из Винченце, у јесен осамсто дванаесте, „знате ли да сам отаца и не сањајући да ће му та ванбрачна кћи бити у старости једина узданица.>) "

Међутим, у ваздуху се осећала бура. Наполеон је ратовао с Русијом. Соркочевић, забринут, већ предвиђа промене и пише пријатељу: „За нашу земљу тренутак је врло критичан. Погледајте око себе: независност је вероватна, али ми се ипак чини да ће нас задавити когод од ових код нас или ко други из суседства...16) Два лана после овога писма, Наполеон је ишао из Париза да прими команду на новим, регрутованим и прибраним армијама после московског пораза. Соркочевић се опет одушевљава: „Цар је отпутовао петнаестога из Париза. Било је и време. Руси и њихове френетичне присталице у Немачкој постају беспримерно смели и дрски. .. Треба се надати да ће пробуђени Лав повратити мир народима и спокојство трезвеним људима.“ А кад код Лицена Наполеон потуче руско-пруску војску и освоји поново Саксонску, Соркочевић ликује: „Напослетку је лав заклао овнове“. Али кад је пропаст Наполеонова очигледна, он је резигниран, и бојећи се за Дубровник, вели: „Нашој је земљи суђено да буде несрећна, пошто је насељена рђавим и глупим животињама.“1) Заслепљен до краја сјајем Наполеновим, галофил упркос свих зала које је француски режим починио у Дубровнику, он опет за несрећу Дубровника и његову пропаст кори само своје суграђане! ке

,

УШ

У прошлом веку свет се више од једне деценије окретао око Наполеона. Као какав волшебник, Наполеон је заносио људе и много паметније од Антуна Соркочевића.

Без националне свести и идеологије оваква каква је данас пошто су његови земљаци и савременици били само Дубровчани и Свесловени, али још не Југословени, односно Хрвати или Срби Соркочевић је тек много доцније почео разумевати наше народне

ха) Писмо из Љубљане, 28. ТУ. 1811. 25) Писмо из Винченце, 15. Х1. 1812. 16) Писмо из Трста, 14. П. 1813.

м) Писмо од 9. У. 1813.

Меј

с ТАМИ