Naša književnost
и
пара Врана Ај аи Бе Абе Ека јао ње
Књижевност
Соркочевић преко свога пријатеља Пуцића који се тада налазио у Паризу, одби сурово, трговачки ову жељу г-ђе де Сал: „Њене протекције не вреде готово ништа; био бих луд да се оженим девојком без игде ичега. 1) · |
У то време изгледало је да ће се Соркочевићево материјално стање уредити, јер су се Илирске провинције журно уређивале и друштвени и економски живот почео добијати чвршће правне основе.
Наполеон је у пролеће те године објавио дефинитивни декрет с уређењу Илирских провинција. Иако деспотски, Наполеон овим законом, као и увек, учини врло много за своју крајњу провинцију Дотле скоро без икаквог учешћа у политичком животу, становници Илирије добијали су сада Покрајински савет (наравно, под претседништвом гувернеровим), добру администрацију, верску и језичну равноправност, трговачке коморе у Трсту, Ријеци, Дубровнику и лицеје у Љубљани и Дубровнику. Али све ове установе биле су протресивне и корисне за друге области; за Дубровник никако. Место некадашњег изборног кнеза, он је коначно добијао општинског мера, кога су постављали гувернер и окружни начелник; место сената заводио се општински савет од двадесет чланова; некада беше сам република, а сад је у заједници са Боком сачињавао тек округ, у «коме је окружни начелник све и сва. Једине напредне установе биле су можда трговачка комора и лицеј, али су те две установе биле непотребне за време републике, јер је сам Сенат замењивао комору а колегијум био на достојној висини лицеја.
_ Сем тога ваља имати на уму да је дубровачка држава после пада била економски врло много упропашћена, те Дубровник уласком у Илирске провинције никако и ни у чему није био у добитку.
Просвећени деспот, Наполеон изврши и друге реформе; у јесен те године укинуо је фидеикомисе. Сада је сваки племић могао продати своја имања, не тражећи од владе допуштења. Соркочевић је могао да најзад уновчи своје палате, шуме, маслињаке, винограде а њиве и да се отсели у Париз.
Али се те финансијске операције нису свршавале брзо и Антун Соркочевић привезан тако за домовину, лутаће све до њене коначне пропасти по Италији и Дубровнику.
Најпре је мислио да прода имање. Доцније због неналажења купца, он губи наду у извршење свога плана и мења га: маршал Мармон, стари пријатељ Соркочевићев који је увек отседао у његовој палати преко пута катедрале, обећавао је да му за ту палату, тако згодну за општину или судове, и за друга нека имања уступи какав посед у Крањској.:>) Соркочевић, који је познавао словеначке земље, пошто их је пролазио идући из Млетака у Беч, имао је тамо чак и познаника; барон Цојс, „човек, од кога се може много што шта научити“, како вели сам Соркочевић:“) познавао га је; у оном
7) Писмо из Падове, 5. УП. 1811. :>) Писмо из Љубљане, 28. ТУ. 181. 15) Писмо из Дубровника, 12. 1. 1911.
: 1 | | ! | |
ар ацлватоњог сан до неатвеауријно 2 анимације
| | |