Naša književnost

Последњи Дубровчанин

Соркочевић, који се у то доба нашао у Трсту са енглеским вицеадмиралом, био се заузео за дубровачку слободу и саставио један меморандум, у коме је изнео разлоге за успостављање републике. Галофил, он је ипак постајао све више републиканац и патриот, уколико је француска моћ опадала. |

Међутим, аустријски генерал Тодор Милутиновић беше ушао у дубровачку територију. Као савезник Дубровчана и Енглеза, он |> лицемерно зајемчавао народу слободу. Али кад помоћу енглеске артилерије и дубровачких устаника ова ] банаћански граничар умаршира у град, он поскида републиканске заставе и истаче царски, аустријски стег. Тако је Дубровник изгубио и други пут слободу и постао аустријска, далматинска паланка.

Поступајући са дубровачком властелом као са непријатељем, Милутиновић затвара патриоте и виче на застрашену властелу. „Шта хоћете» Јесу ли ваши војници код Лајпцига гинули“

Властела је отишла у опозицију, међу њима и Соркочевић, али вековима лојални спрам великих сила, Дубровчани ће, најпре пучани, па затим и властела, убрзо почети да моле и да се савијају. По граду се већ пишу пригодне песме, као доскора Наполеону и Мармону: с

Сахрани нам, Боже, Франу ки је отац наш и цар, сахрани нам, Боже, Франу он је твоје руке дар.

Једно писмо властеле генералу Милутиновићу, које је, како мисли историчар дубровачке пропасти, Лујо Војновић, „вјероватно писано руком“ Антуна Соркочевића, сасвим се разликује од ранијих протеста; колико се раније протестовало оштрије, толико је ово писмо понизније.

Стање је све очајније; оно се неће ни поправити, јер бечки конгрес даје Дубровник коначно Аустрији. Соркочевић се у таквим приликама одлучује да сасвим напусти Дубровћик и да тако оствари своју давну жељу. „Нема жртве коју не бих учинио, само да мирно могу живети у Француској. То је једна лепа земља у Европи која нам долику је. 18)

Па ипак, ма да грди своју земљу и суграђане кад говори о њима, он још не може да прекине везе које га вежу за домовину, можда п због тога што му је имање још у њој. И како због аустријског режима неће да живи у Дубровнику, он лута по Италији радећи за своју отаџбину.)

18) Писмо из Млетака, 28, Х. 1809. 19) _„Јављам вам, пише другу из Млетака у јесен 1815, да ће ћесар провести зиму у Италији; то је најпогоднији тренутак да му се пошаље депутација. Ја сам

спреман (за то) ако ми се да још један друг, због кога не бих црвенио; али нећу.

ни Кабогу ни Бождарија, ни сав тај гад; треба ми човек. Покушаћу, очекујући, да упознам личности из пратње Његовог Величанства које ће провести овде можда више од месец дана.“ — Писмо из Млетака, 2. ХИ. 1815.

Мо

;

ПР а +,

Му.

ЗА" а МАН Ма РУАН А

Мила.

а Уа