Naša književnost

деј +

Извори „Чубрановићеве' цингареске 249

ил што је слаје на твом личцу негли трудну зорни санак.

Тој ти срце моје пита већ нер бисер, сребро, злато, и већ душа хлепи на то нег на царство свега свита.

Одуставши да прими награду у новцу, маска престаје да буде Јеђупка; намерном расејаношћу она дискретно одаје одабраној жени да су љубавна осећања неуслишаног љубавника њена лична. Никад карневалска поезија није покладним учесницима нудила пријатнијег момента, нити је икад дубровачка лирика имала толико нежности као у овој смишљеној недоследности заљубљене циганке.

Утицај народне поезије превладава у стиховима у којима Јеђупка, пра крају песме, жели шестој госпођи сретну судбину.

Идеју да благослови одабрану даму Јеђупка је нашла у свом литерарном узору; Линајуолина маска завршила је своју рецитацију нежним стиховима :

ВеПа гладиппа а фи сће 4 Тассја Њаја сипјепја # сипзшкта аи Н ргоса ,уНа ја пша ђећа ршна а Фиш птап! јп расе.

И Јеђупка је у својим последњим строфама зажелела својој госпођи да дуго поживи, и да буде богата, сретна и спокојна. Најзад се од ње растала нежном квинтом:

Сваку т молбу Вишњи услиши, свића т свитла коју жежеш, земља ти лака у ку лежеш,

а дух ти се гору утиши с Богом, ки је од свих виши.»

И у овом моменту наша најстарија цингареска показује несумњиво угледање у свој узор, јер једино Линајуолина јеђупијата, — ни једна друга —, у својој последњој строфи благосиља жену којој је намењена. Уосталом ту је иста суштина самих жеља, и помињање божјег имена.

· Понеке од строфа у којима Јеђупка шестој госпођи жели да у животу буде сретна, уједно и ова њена цитирана квинта нису Чубрановићеве; оне припадају песнику који је непосредно био надахнут Линајуолиним контрастом.

Стихови у којима су шестој госпођи исказане лепе жеље нежни су, неусиљени, и наводе да се помишља на оно што је било најлешше у нашим приморским коледама.

ж