Naša književnost

248 Књижевност

Чубрановић је био свестан колико је трубадурско јадање страно истинском осећању, као што то беше касније јасно скоро и свима песницима дубровачким. Услед тога, настојао је да леуташку љубав пародира. У тој намери није успео; трубадурска поезија била је потпуно овладала укусом његова времена; ни он није могао да се ослободи њене манире. Осећајући њену извештаченост, он је у њу уносио из народне лирике изразе и целе стихове, уједно покушао да је претера, у намери да је исмеје; неуслишени љубавник у његовој цингарески је комичан, избезумљен, трагичносмешан. Хероикомика његове љубави, неколико деценија касније, употпуњена, уветовала је најсилнију пародију трубадурске лирике.

Цингареска шестој госпођи има и народних елемената; подражавање трубадурској поезији у њој често одмењује тон покладне песме и реалност гатања.

У уводним строфама Јеђупка одабраној дами ласка, прориче сретну будућност, затим је саветује да буде љубазна према свом љубавнику и наговара је да бар једном окуша љепоту љубави. Према томе, шеста песма је гатање, као и маскерата другој госпођи, и несумњиво је подражавање народном духу.

Ни у овој љубавној цингарески Јеђупка не пропушта да у потпуности открије своју циганску душу, ону исту коју је показала и у осталим својим маскератама. Она је и у овој песми превејана, усрдна, склона да дели савете, да разлаже своје молбе, да буде дирљива и да указује на неизбежност судбине. И пред штестом госпођом она налази за потребно да се заклиње својим синовима које је несретно изгубила, и малим својим јединцем. Уједно, она ту госпођу куми, преклиње, и њена преклињања, потпуно неусиљена и страшна, доиста пристају истинској циганки. Најзад, тон у којем износи своја А И а и савете искићен је љупким, понекад необично нежним народним метафорама.

Кад год изостави трубадурске изразе, Чубрановић успева да испева нежне стихове; сасвим неочекивано, у једној истој песми, испевао је множину бледих строфа, уједно успео да у понеким моментима осећајно опева јаде неуслишаног љубавника.

Лишене конвенционалних епитета, и зачињене свежином израза народне поезије, понекад и саме трубадурске молбе губе у овој маскерати своју извештаченост и постају најнежнија лирика. Када тражи награду за своје гатање, Јеђупка заборавља на своју беду и своју децу, коју иначе намерава да од гусара милостињом откупи; смеће с ума да претставља чергарку, и наједном, ве мењајући тон, пада у сентименталност; изненађује шесту госпођу љубавном молбом; уколико нема чиме да је обдари, моли је да је награди — љубазним погледом:

Дај ми на ов чесмен данак сладак поглед, слатку ричцу,