Naša književnost

Извори „Чубрановићеве цингареске > 251

На основу наведених цитата ништа лакше но помислити да је Рањина поменуте две балате саставио из Чубрановићевих стихова. Међутим, ту претпоставку искључују следећи подаци:

У свима песмама најстарије дубровачке цингареске има народних израза. Међутим, оно што је, у наведеним балатама, у погледу поетског стила народно, находи се, у истоветном, или у незнатно измењеном облику, — само у песми шестој госпођи.

Поред тога, и остале „Рањинине' балате, као и ове цитиране, имају народних метафорних назива, али ни једног који би се мотао наћи у Чубрановићевој трубадурској маскерати.

Према томе, да је Рањина из „Чубрановићеве' јеђупијате доиста усвојио народне метафоре у намери да у своје конвенционалне жеље унесе истинско осећање, он би понеке из те цинтареске био унео и у остале „пјесни од кола“. Поред тога, са њима не би био усвојио и трубадурске елементе. Најзад, љупке

народне називе он не би био присвојио само из песме шестој тоспођи.

Када се из тих разлога отклони могућност да су наведени стихови у непосредној вези, преостаје: цитиране песме нису друго но две народне балате.

Уосталом, и сам Рањина је у једном моменту одао да су оне народне; једну „песму од кола“ он је унео у своју збирку у њеном изворном изразу, неизмењену, па је у засебној песми препевао трубадурски.

Примедба да наведена леуташка реторика не може потицати из народне поезије, не би могла да се узме у обзир, јер би уверење да је наша народна лирика била ван утицаја конвенционалне љубавне поезије било сасвим неосновано.

Балате италијанских тречентиста, и оне дубровачких лиричара, биле су певане у народним играма. Чим је уметна балата била употребљена у локалним весељима, она је уносила своје песничке елементе у поезију пучких песника; народни лиричари нису могли да остану вечно, и потпуно, ван утицаја љубавноконвенционалне лирике, која је цвала — истовремено, и током многих деценија, и посвуда, и коју су они певали у својим традиционалним играма. Отуда, у нашем приморју, у предренесансно време, народне песме, певане у колу, усвајале су, понекад, из лирике трубадура израз и љубавне молбе, и оне, — и када имају конвенционалних особина —, уколико се находе међу песмама дубровачких петраркиста, нису народске већ народне,

нису имитација пучких балата, већ кантилене незнатних пучких леуташа.

Уосталом, хварске лирсконародне песме у Лучићевом зборнику, често по изразу трубадурске, несумњив су докуменат да су наши „стари зачињавци“ уствари били народни леуташи.

У сваком случају, народна песма из које потичу цитирани стихови била је трубадурска, пошто је искључена могућност да