Naša književnost

и ИЦ ре 4

252 ; Књижевност

би два песника, независно један од другога, нагрдили неку народну балату истим асиндетонима и бледим епитетима.

Из наведених излагања произлази. цитиране балате, које је Рањина објавио са својим песмама, песме су неког пучког леуташа. Из њих је Чубрановић уносио у своју љубавну цингареску метафорне називе, целе стихове и строфе.

ж

Чубрановићева песма шестој госпођи маскерата је оскудне оригиналности. У њој се находе конвенционални мотиви трубадурске поезије, сентиментални уздаси народних балата, и множина неизмењених стихова Пелегриновићеве цингареске.

И њена садржина усвојена је из хварске јеђупијате; Чубрановићева песма шестој тоспођи у ствари је парафраза петнаесте Пелегриновићеве среће, у којој циганка заговара неузвраћену љубав незнана љубавника. |

Поред тога, и њена намена потиче из Пелегриновићеве покладне збирке.

У својој петнаестој маскерати, хварска „Јеђупка' уверава своју даму да је својим погледом неодољиво заноси:

Тако ти живи твоји очи,

који јесу града вридни,

немој да су мени јидни,

ни ми њими смрт узрочи. Имаш у њих нику крипос,

превелику и причудну..

Кад год поглед твој весели на мене се мило обрне, премда срце ме протрне, ли ме сасвим обесели.

Према томе, и Пелегриновићева маска одала је одабраној госпођи да је она онај љубавник чију љубав заговара; „сретна идеја“ да се под маском искажу лична љубавна осећања не припада Чубрановићу.

Најзад, првих четрдесет стихова своје љубавне јеђупијате Чубрановић је усвојио из Пелегриновићеве покладне збирке. Тај плагијат одају следећи моменти:

Првих десет строфа немају у себи ништа од трубадурске поезије. Сем њих, песма шестој госпођи презасићена је конвенционалном реториком и леуташким мотивима.

Првих десет квартина завршавају сентенциозним стиховима:

Кушај, кушај, ер ко куша само једном љубав ча је, реће меда слађа да је,

и милија неголи душа —