Naša književnost

о -

Белешке

ра). Превела Јелисавета Марковић. Илустровано издање Новог поколења. Београд, 1947; 20 Х 14; стр. У о о

(1947) — Капетан Стормфилд на ономе свету. Превео с енглеског Боривоје Недић. „Просвета“ — издавачко предузеће Србије. Мала библиотека, бр. 12. Београд, 1947; 16 Х 11,5; стр. 56. _

(1947) — Јенки на двору краља Артура. Превео с енглеског оригинала Станислав Винавер. Предговор о писцу и делу. Редоктор др Михаило Станковић. Насловна страна и цртежи у тексту Драган Савић. Иницијали: Дида Демајо. Новинско и издавачко предузеће Савеза удружења новинара ФНРЈ. Београд. Хумористична библиотека „Јежа“_ Београд, 1947; 19 %Х 15,5: стр. 4484.

(1948) — Том Сојер. Превео Станислав Винавер. Издање Издавачког предузећа „Ново поколење“. Библиотека Пионира. Београд, 1948: 19 НОО Ор ОЦИ = 07

(1949) — Том Сојер и Фин Хаклбери. Издање Издавачког предузећа „Ново поколење“. Библиотека Пионира. Београд, 1949; 19 Х 135 стр. 252:

(1950) — Сатиричне лриче. Све приповетке осим прве превео је Милан Славенски |Издање Новог поколења. Библиотека изабраних приповедака, коло [1], свеска 4. Нацрт корица Е. Спиридоновић. Београд НОБО 2 ЖУ Пе ера Ор ~

О Марку Твену писали су код нас: Анонимно, Цјелокупне приповијетке најбољег америчког и у опште свјетског хумористе М. Твена. Босанска вила, књ. У, 1890, стр. 144; Марк Твен, Венац књ. 1, 1910, 234 — 235; Марк Твен, Бранково коло, књ. ХМ, 1910, 240; Б. У., Дечја литература, Одјек бр. 12, март 1948: Лазаревић Бранко, Марк Твен, Српски књижевни гласник, књ. ХХТУ, 1910, 640; Марковић Милан, Сервантеси Марк Твен , Венац књ. ХМШ, 1982, 29 — 37; Облак Данко, Пустоловине Том Савјера и пустоловине Хаклбери Фина Извор кња Ра 1948 156 160; Петровић Илија М. Марк Твен, Српски књижевни гласник

413

КЊ. ХХЈХ, 1930, 263 — 271; Томић Б, Марк Твен, Доживљаји Фина Хуклибери, Венац књ. ХУШ, 1938, 749 — 751; Секулић Исидора, Краљевић и просјак Марк Твена, Српски књижевни гласник, књ. ХУ, 1925; 233 — 234.

Ж П. Ј.

ОКТАВ МИРБО НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре сто година родио се у Тревијеру Октав Мирбо (1850 — 1917), француски романсијер, драмски писац, позоришни критичар и новинар. Први превод на срлском штампан је у „Отаџбини“, часопису др Владана Ђорђевића (На сусрет срећи, приповетка, превео с француског Душан Л. Ђокић, књ. ХХХП, 1292, стр. 179 — 184). Од тада су му превођене краће приче по дневним листовима и књижевним часописима. Игран је и на београдској сцени. Приказан му је Посао је посао, комедија у три чина, у преводу са немачког од Јована Грчића, први пут 14 децембра 1906 у београдском Народном позоришту. Главну улогу Исидора Леша креирао је Милорад Гавриловић.

Овде дајемо библиографију засебно штампаних превода Октава Мирбоа на српском језику по хронолошком реду излажења:

(1905) — Дневник једне собарице. Илустровано издање. Београд, 1905. (Невиђено).

(1919) — Осетљив човек. Превео с француског М. Анастасијевић, Издање књижаре Свет. С. Дебељевића. Београд, 1919; 155 Х 11,5; С ОРУНОЛИ ТЕ

(1922) — Врт мучења. Превод с француског. Штампарија Павловић и комп. Београд, 1922: 21 Х 14; СТРАНЕ 22

(1930) — Осетљив човек. Превео с француског М. Анастасијевић. Са кратком белешком о писцу, Издање латиницом. Библиотека ,,1000 најлепших новела 1000 свјетских писаца“, свезак 18. Загреб, 1930; 20 Ж 14: стр. 41.

Ж П. Ј.