Naša književnost

Диса)

РЕАЛИЗАМ ДОМИЕ-А, „БАРБИЗОНАЦА“ И КУРБЕА

Елементи и тенденце реглизма у француском сликарству развијају се, јаче или слабије, и трају стално у разним формама од Фуке-а (Коџаџећ, —= ХУМ ет.), па чак и раније, до такозваних „реалиста“, а и даље.

Условљени и везани појавом и развитком грађанства, те буржоаске економике, друштва и мишљења, они у тој развојној линији коју су зацртали показују све своје плиме и осеке, свој постанак, успон и пад, као и отварање извесних нових перспектива условљених појавом нових друштвених снага, те становитим елементима и материјалним поставкама нове, напредније економике него што је то капиталистичка, новог, од капиталистичког поретка напреднијег облика друштва, и на тој бази развијених нових схватања и погледа, новог мишљења.

Да ли се међутим код Домие-а, или код „барбизонаца“, или Курбеа, ради о отварању тих нових перспектива и у којој мери може код њих да се ради о новим схватањима и погледима, те на тој основи и о новим остварењима2 Домие, „барбизони и Курбе, те њихово уметничко негирање романтизма свакако изражавају извесна нова схватања и погледе. Но да ли се ту ради о нечему битно новом, да ли су та нова схватања, погледи и остварења истовремено и уметнички одраз и израз развитка тенденца новог у друштву, те каквог су карактера та нова схватања и погледи, за разлику од погледа и схватања романтичара, то су питања која морамо поставити зко хоћемо, ма и само мало поближе, видети и одредити карактер и значење уметности споменутих „реалиста“. Конфронтацијом постојеће живе стварности и дела ових уметника моћи ћемо најбоље и најјасније да уочимо и доби-

·" јемо одговор на постављена питања. Године 1831 долази до устанка лионских ткача. Историскм.

значај тог устанка је у томе што је он показао да на историску

позорницу наступа једна нова друштвена снага, тј. радничка

класа. Фебруара 1848 г. у Лондону излази Маркс-Енгелсов „Манифест комунистичке партије“. Истог месеца исте године долази до револуције у Паризу, до пада Јулске монархије и до проглашења републике. Учешће маса и париског пролетаријата у борби, као и њихове тежње да се збаци буржоаско уређење, дало је тој револуцији и одређени печат. Међутим, објективни услови — економски развитак зеемље и духовни ниво народних

'