Naša književnost

Реализам Домиеса ПЕТЕ 967

маса, како то Енгелс каже —- нису још допуштали темељно социјално преуређење. Зато је фебруарска република остала још бур=коаска, али са извесним социјалним установама. Зато је та револуција била опет буржоаско-демократска. У јуну исте године долази до устанка париског пролетаријата, а затим до Кавењаковог белог терора и коначно до Другог царства 1851 г. Нови „бонапартизам“ израстао је опет као облик управе и власти контрареволуционарне буржоазије, али сада као буржоазије која се у условима демократских преображаја и демократских револуција, којима је већ почео да даје извесну садржину и циљ пролетаријат, нужно претворила у објективно реакционарну класу. А на тој основи и буржоаска мисао и буржоаска уметност губе своју револуционарну и напредну садржајност и идејност. Спутана оквирима буржоаског мишљења и уметност је сада све више анемична и малограђанска, формалистичка и директно реакционарна.

За даљњи напредак уметности било је нужно разбијање ти буржбаских оквира и ограничености. Нужно је било спознати све бројније и све снажније елементе и тенденце развитка новог, елементе и тенденце прогреса и у друштву и у економици и свести, било је нужно и оријентирати се ка свему томе новом, те својим уметничким спознајама и остварењима отварати нове герспективе, откривати нове истине о друштву и човеку, остваривати уметност као израз и одраз стварног живота људи, живота који је био испуњен све јачом борбом нових снага за нови и напреднији, бољи и лепши живот. ,

Извесни објективни услови за то већ су постојали, као што је то напред истакнуто, а уз то они су и стално јачали. Након 1851 г. настаје економски полет, концентрација новчаног капитала на једној страни, а сиромашење трудбеничких маса на другој. Након 1860 г. настаје полет радничког покрета. Године 1864 основана је 1 Интернационала и прве њене секције у Француској. Раднички покрет се одваја од буржоаско-демократског, он и политички постаје самосталан и независан, са својим, научно фундираним и јасно постављеним циљем, као и познавањем пута ка томе циљу. Године 1871 париски пролетаријат је спровео и у свету прву пролетерску револуцију, остварио Комуну, коју је након њеног пада морао да плати са нових 30.000 стрељаних. Након пада Комуне у Француској расту монополи, моћ финансиског капитала, спроводи се политика „искорењивања. социјализма“ који је сада највећа опасност по друштво и поредак. Објективност и стварност истине о пролетаријату и његовој историској улози била је дакле већ прилично опипљива.

Све то биле су реалне основе на којима је уметност могла да се развија у два основна правца. У правцу сталне декадансе, малограђанштине, формализма и све веће реакционарности, буржоаски реализам у правцу натурализма тј. све веће спознаје и стваралачке немоћи, — и друго, У правцу прогреса, у правцу