Naša književnost

372 Књижевност

љања друштва и остваривања прогреса. У том смислу отварања нових перспектива развитка ликовних уметности, у смислу даљњег развијања реалистичког уметничког метода и сликарства, које нема само ту вредност „да буде светковина за око“ (Делакроа), него је првенствено једна специфична форма спознавања и обликовања животних истина којима је циљ да људе васпи-

тавају и оплемењују, — у томе смислу значај Домие-ове уметности у многоме је сличан значењу и тенденцама Гојиних остварења. Тај Домие-ов реализам снажнији је и дубљи од барбизонског и Курбеовог, он је актуелнији и политички одређенији, друштвено садржајнији и идејнији, те по свему томе и значајнији, како у односу на развитак друштва, тако и уметности. И Гојин и Домие-ов реализам прелазе границе свога друштва и времена првенствено баш по тим елементима који служе револуционирању друштва и објективном напретку уопште. Такви елементи организовани, изражени и објективирани у адекватној форми значе истовремено и револуционирање саме уметности, њен објективви напредак, као и револуционирање и унапређивање уметничке форме. По свему томе такви елементи увек зато и претстављају оне најпозитивније вредности у свакој уметности, вредности које садрже највећи степен трајности. То су вредности које значе револуционарно негирање постојећег стања, а не његово чување и петрифицирање, или бег из њега, вредности које значе и садрже моменат развитка, оно позитивно које се у будућности задржава, Лењиновим речима речено, без сваког колебања и без сваке еклектике. У новом друштву и новој уметности такви елементи увек највише долазе у обзир и највише се задржавају као позитивно културно наслеђе прошлости.

Владо МАЂАРИЋ