Naša književnost

а

дува не

пушач

; 5 о | + +

у у » Пија = Е Њ Реализам Домиеса

ако су снажан одраз садашњице.“ Он хоће „да повеже своја де-

' ла једно с другим тако да чине потпуну историју у којој би сва-

ка глава била роман, а сваки роман једно доба.“ Затим каже: „Пошто је француско друштво требало да буде историчар, ја

сам могао бити само његов секретар... “, али никако не неки механички биљежник и набрајач — ,,..било ми је потребно да изучим

"узроке... тих друштвених појава, да докучим скривени смисао

у том огромном скупу лица, страсти и догађаја,“ — ,--видети чиме се друштво удаљава или приближава вечном закону, оном иштто је истинито и лепо“ — каже Балзак и додаје: „Тако насликано друштво би морало носити у себи и узрок свог кретања.“ —- У односу на уметника Балзак мисли да „писац... мора имати утврђено мишљење у моралу и политици...“ да „пишчев закон“ -. „јесте известан поглед на проблеме људског живота, потпуна посвећеност начелима“ — да уметник „мора себе сматрати за васпитача људи! Те речи, каже он: „претстављају закон и за монархистичког и за демократског писца.“ (Из Зборника о реализму — Култура, Бгд, 1949, — стр. 33—49).

Узмемо ли у обзир ове мисли, те уз то, рецимо, још и неке Делакроаове принципе и погледе на уметност изнесене у његовом Дневнику, лакше и јасније ћемо уочити у чему је прогрес и пад уметности од романтичара преко барбизонаца до Курбеа, каои у чему она у односу на друштво и објективне могућности спознавања и изражавања заостаје, а у чему и колико се развија.

На подручју ликовне уметности „човека и живот“ као „снажан одраз данашњице“ (како је то говорио Балзак) дао је у оно време једино Домие. Он је имао и „утврђена мишљења у моралу и политици“ и „потпуну посвећеност начелима“, он се сматрао, а доиста је и био „васпитач људи“. Својим сликама „Улица Трансонон“, „Праља“, „Путници ПШ| класе“ итд. са својим сатирама и карикатурама друштва и друштвеног живота, власти и правде, хипокризије и малограђанштине, са својим дубоким и духовитим реагирањем на актуелне догађаје и збивања, — Домије је доиста необичном уметничком снагом, концизношћу, јасноћом и критичношћу приказао живот и дух времена и друштва у:коме је живио. Он је знао да истакне оно што је у томе и тада било критично, одражавајући тако нужно истовремено и елементе и тенденце онога што се у тој свагдашњици рађало, расло и неодољиво пробијало пут и перспективу ка будућности. Домие је као изванредан цртач и колориста, увек жив и актуелан, напредан, борбен и критичан, сав прожет напредном садржајношћу и идејношћу. Он је савладао и буржоаску ограниченост и малограђанску заосталост, он се отео декаданси у коју је све више тонула тадања уметност, Он значи извесно превладавање ћорсокака буржоаског мишљења и гледања, као и буржоаске ликовне уметности, он значи извесно остварење нових перспектива и могућности даљег развитка и напретка уметности, уметничке спознаје и израза истине коју је он подвргао практичном служењу поправ-