Naša književnost

та ЈЕСТИРА

Ни о хедеру, ни о ребеу, па чак ни о његовој жени нећу да вам причам. О томе вам нисам мало приповедао. Надам се да ћете ми овога пута дозволити да вам причам 0 Јестири, ребеовој кћери. | 6

Ако је библиска Јестира била тако лепа, као ова Јестира о којој сада причам, онда то није никакво чудо што се она допала пару Артаксерксу. Ова Јестира о којој сада говорим — допадала се свима. Сви су је волели. Сви, ама баш сви. Чак ја, чак мој старији брат Мотл, иако је већ одавно напунио тринаест година, и одавно му већ нуде девојку, и одавно већ носи сребрни сат на ланцу (ако ме памет не вара, већ му је у ово време и брада по-

чела да избија). А да ли ју је, волео мој старији брат Мотл, 0

томе питајте мене. Та ја ћу вам најбоље рећи. Мотл мисли да ја не знам зашто он сваке суботе одлази у хедер на преслушавање Светог писма. Дабоме. Мотл није много вредан. А често се догађало овако: у суботу после уобичајеног ручка ребе полако заспи и хрче што игда може. Његова жена тороче с комшикама на земљаном банку око куће; ми, ђаци, весело играмо разве игре. А Мотл и Јестира не скидају очију једно с другог. Она пиљи у њега, он — у њу. Понекад играмо „мачке и миша“. Знате како се то игра Објаснићу вам. Вежемо вам очи марамом, изведемо насред собе и оставимо вас самог, док сви јуре унаоколо и вичу: „ухвати ме, чик, чик!“ Е

Мотл и Јестира такође играју са нама. Кажу, да им се допада „мачка и миш“. Знам зашто им се допада. Играјући са "нама „мачке и миша“, они једно друго јуре, хватају једно друго. Он њу, она — њега.

Могао бих много штошта да причам, али ја нисам од оних ... | 5

Једанпут сам их затекао на лицу места — држали су. се за руке. И није се десило то у суботу, већ обичног радног дана. То је било предвече. Мотл је кренуо у синагогу на вечерњу молитву. Успут је свратио код нас, у хедер. „Где пе ребе <= „Није ту ребе.“ Онда он приђе Јестири и хвата је за руку, а ја