Naša književnost

Јестира - Е 528

стојим и посматрам. А она извлачи руку. Е, он ми онда гура копејку—- ето ти, каже, па да ћутиш. Две — велим ја. Даје две. Три — кажем. Даје три. Да сам му тражио четири копејке, дао би и четири. А пет; А шест; Али ја нисам од оних...

Једанпут се догодило... Али доста са уводом, пређимо на саму причу. с

2

Мој брат Мотл, као што знате, већ је велики. У хедер не иде да учи. Код куће да учи неће. Зато отац грдећи га каже да је „звекан“. Мајци се то не свиђа. „Какав је то ред да одраслог дечка зовеш звекан; Ускоро ће вереник постати“... А отац ће на то: „Шта ћеш, зар није звеканј“ И почиње свађа. Не знам, како други родитељи. Тек моји се непрестано свађају. Кад бих вам причао о разним нашим свађама и размирицама, цркли бисте од смеха. Али ја нисам од оних ... Е

Једном речи, мој брат Мотл више не учи хедер. Ипак не заборавља да пошаље ребеу сваке године за-празник Пурим поклон. Ма шта рекли — бивши је ђак. Овога пута, он шаље као поклон песму на старом јеврејском језику са нацртаним Дави"довим штитом, уз новчанице од две рубље у коверти.

По коме да пошаље овај поклон2 Наравно, по мени. И брат мој Мотл обраћа ми се: „Узми, вели, па однеси ребеу овај поклон, а кад се вратиш — добићеш: петпарац.“ Пет копејака су велике паре, нема шта. „Па, зашто да не бих2 Хоћу, — велим, — само паре унапред.“ Шта мислите, ко је победио7

Пошто је дао унапред обећаних пет копејака, предао ми је поклон за ребеа — у затвореном писму, и, кад сам се већ спремио да кренем, он ми тутну у руку још једно писамце и журно шапћући рече: „А ово ћеш дати Јестири“... — Јестириг Јестири“... Други би на моме месту тражио за ову услугу награду, али ја нисам од оних...

3

„Господе, боже мој! — размишљам успут. Како да дознам шта пише мој брат ребеовој кћери2 Треба видети. Само видети. Ништа му од тога неће бити.“ Отварам писамце Јестири и читам читаву посланицу, праву правцату — „Причу, о Јестири“ из Библије. ~

Чујте. Наводим реч по реч!

„Од Мардохеја Јестири! Један Јудејац - неки младић, живео преку “Су саму = граду царском — живео је у нашој варошици,