Naša književnost

Марко Марулић - 429

веру доказао да се и њиме могу писати дела великога замаха и уметнички вредна. Његови спевови „Јудита“ и „Сусана“, његове лирске и мисаоне песме, његова „Молитва супротива Турком“ већ су у то давно доба доказ колико је наш језик могућ да изрази сваку мисао и свако осећање, каогод и латински или италијански. Због тога што је међу првима свесно дао уметнички израз у нашем језику, Марулић је један од првих наших писапа, не само по времену у ком се јавио, него и по даху и замаху, јер његова хрватска дела нису прва муцања у језику који се тек уобличује, вего зрела стварања, очевидно произишла из већ дуго уметнички негована језика и давнашње културне и литерарне традиције. Већ самим тим што је имао смелости да не пише само латински, него и језиком пука, Марулић је већи хуманист од осталих ваших хуманиста, његових савременика, који су писали само латински. Ма колико били велики песници и научници у своје доба, они су, не идући за племенитом тенденцијом хуманизма да и говоре појединих народа учине инструментима духа и културе, пред очима потомства мање хуманисти него Марулић, као што су и мање оригинални у свом стварању, јер су епигони великих писаца антике, док кроз Марулићева хрватска дела, крај свих узора, избија и једна оригинална црта: дух и схватање народа словинског. Због тога је, дакле, Марулић не само међу првима по времену, него и највећи писац свога времена, а тим улази и међу велике наше писце свију времена.

Марулић је, и сем тога, као писац врло сложена личност.

Он је философ-моралист, он је публицист-проповедник који се бори популарним средствима за узвишене идеје, али он је, као што смо видели, и уметник.

Својим идејама и ставом он припада и прошлости и свом времену и будућности; прошлости јер се залаже~за одржање оних тековина средњега века за које је био убеђен да имају највишу вредност; свом времену, јер прима и користи елементе хуманизма; будућности, јер су његова дела претходници оне обнове у књижевности и култури југозападне Европе која се јавила после ренесансе у борби с реформацијом. Али ма колико разнолик и сложен, он је у исти мах и целовит, и из њега се ништа не може издвојити, а да се не поремети његов лик, његово дело и израз времена који кроз њега верно избиј«.

Он је такође и један велики учитељ енергије и рада, један велики пример.

Божидар КОВАЧЕВИЋ