Naša književnost

420 3 Е Књижевност

Марулић, ма да за нас први по значењу својих дела, није усамљен. У Сплиту и суседном Трогиру живи у исто доба још неколико писаца и љубитеља књиге: песник Никола Матулић, историчари Дмине Џапалић и будући трогирски бискуп Тома Нитер, Фрањо Наталис, будући Марулићев биограф, и многи други. Њихови су списи већином изгубљени или затурени, али се зна да су писали на класичном латинском дела врло цењена у своје време.

То је, уосталом, доба кад се у западној Европи, а понајвише у Италији, јављају врло значајни хуманисти, којима је насупрот сиромашном и током средњег века увелом латинском језику цркве, узор стил и садржина великих дела антике. Међу њима су и наши људи: Јурај Шижторић из Шибеника, Илија Цријевић (1463—1520) из Дубровника, Јаков Бунић (1469—1534), један од најбољих хришћанских песника ренесансе, такође из Дубровника, Ђорђе Драгишић (1450—1520) из босанске Сребрнице и многи други.

У такво доба и међу таквим људима постојао је и стварао Марулић.

Ш

Почетком шеснаестога века, када је већ прешао педесету годину, књижевни рад доноси Марулићу светску славу. У првим годинама тога века он објављује на латинском језику два своја чувена дела: једну енциклопедију етичких проблема — Еуапзе фаттшт (у Млецима 1501), и један спис о томе како треба добро живети по примерима божјих угодника — Ре а иоле ђепе муепа! рег ехетарја запсјогшт (такође у Млецима 1506).')

Евангелистар је у неку руку претходник Институција јер популарно и упрошћеније разматра идеални живот хришћана, али су основне мисли исте у оба дела; само је у Институцијама философска нота више изражена, више разрађена, а упутства за живот подупрта многим примерима из живота светаца, историје цркве и античких писаца. Поделивши га у три одељка: о вери, о нади и љубави, Марулић с тим трима манифестацијама духовнога живота доводи у везу и решава низ питања. Он расправља о постојанству душе, о амбицији, о вредности самоће, о читању књига, о непотребним и штетним уживањима, о сиромаштву и богатству, о браку и васпитању, о скромности, стрпљивости, — једном речју, о свима врлинама и пороцима који одређују човеков живот. На други начин, потпуније и

зрелије, ове теме обрађују и Институције. То су уствари две збирке моралних есеја кроз које се провлаче нити хришћанске догме, али без сколастичкога оптереће-

1) У каснијим издањима између ђепеи угуепа1 уметнутође а кедпе.

еееа :