Naša književnost

~ «

за - то

у -

ћи о

580

Књижевност

Враћали смо се истим путем; морали смо се држати грмља да се не бисмо оклизнули. Из логора, чула се труба, одазвале су се још неке у долини и једно време брујао је њихов звук над реком. Светлост је постала блажа, а сенке дуже. У циганској махали било је сада тише и само нам се око ногу плело неколико

кучића: деца су полегала или отишла на другу страну: Застали смо опет да предахнемо.

— Завршили су свој задатак, — рекао је Плави и покађао пут логора. — Сутра ће поћи да помажу другима.

— Чудни су! — рекао сам. — Одакле суг

— А! — зачудио се. — Нисам ти рекао2 ... Било је испрва муке с њима. Видео си малопре ову децу овде у махали. Они тамо, — Плави је показао у долину — сакупљени су по краји-

шким местима пострадалим и попаљеним у рату. Били су подивљали и изгладнели. У Бањалуци, где су их сабрали, имали су грдних мука с њима — бежали су. Онда су их пребацили к нама и овде су се смирили. Сутра ће на рад с другим бригадама, а после ћемо их разместити и измешати са осталим омладинцима. Снаћи ће се... Сад су још збуњени и заплашени... А после ће на занат; понеки можда и у школу. Уосталом, — Плави се насмејао — ни ја пре рата нисам био далеко од њих.

Пошли смо. — Добро си говорио! Комесар ми је рекао: „да су све разумели“. — Плави се опет насмејао: учинило ми се да ме задиркује, али сам се осетио некако лакши и готово смо потрчали низбрдо.

Касаба се била утишала. По сокацима се хватао први мрак Са чаршије су се склонили и голубови и врапци. У кавани, на спрату, упаљена је прва светлост. Пред каваном, на углу, стоји неколико Маглајлија који се поздрављају и разилазе. Око државног магацина такође је све мирно — затворен је и замандаљен тешким гвозденим полугама. И на мосту је тихо, стражар шета само по прилазу и само се на другој страни још чује шкрипа кола и брујање мотора камиона.

Сишли смо на спруд и пошли ка скели. Заморио сам се и језа ме хвата од студеног ваздуха. који се пред вече спушта с брда. Мој друг гази лако, кошуља му је на грудима раздрљена и засукани су му рукави. Док смо силазили причао ми је о радовима; како су почели, како је подизан мост и како су их дочекивали Маглајлије.

— Ово је одувек било беговско место — Белој је. — У партизанима је било свега неколико људи; махом су изгинули и одбор је и сад слаб и тешко се сналази. Свет је научио да живи од туђе муке, да тргује, а сад нема с ким ни чиме, нашао се у чуду

и још не може да се сабере. Неколицина, који су имали коње и .

кола, кириџијају и превозе материјал за пругу, а омладина, колико је има, у пиланама је у Завидовићу. _

Плави је заћутао. Газећи у тишини по спруду, прилазили смо реци. На скели је било мало света, свега неколико омладина-