Naša književnost
= На прузи - Ут 3 У у 581
ца. Неко рањаво, мршаво кљусе, које су спроводили у амбуланту, тужно је махало репом. 6:
На другој страни, двеста метара низ реку, гомила света црнела се на белом шљунку спруда. ;
— Да видимо шта је! — рекао је Плави и пошли смо наниже.
Ту, на двеста корака од моста, река се приклонила десној обали изнад које је брег Чакаловац, на чијем се врху још беле беговски чардаци. На левој страни пружио се шљунковит спруд. чули су се'тласови које нисмо могли разабрати. На реци је ле- не жао плитак чамац; изгледао је везан, јер се није кретао. У врбаку, иза спруда, неко је кршио гране. У гомили су махом били омладинци, познали су Плавога, размакли се и пропустили нас. У узаном кругу, који су образовали, неко је лежао на земљи, једна жена у зару чучала је и јечала, два човека у кошуљама и таћама стојала су ћутећи, а трећи, у гаћама, ] мокар, дрхтао је од-студени. Неки чича у шалварама, са силавом око паса и чалмом на глави, стојао је мало подаље, на рубу круга, погнуте главе, нагнут напред, са рукама дубоко завученим у џепове.
Пришли смо ближе. На влажном шљунку лежао је луди Аган, чаршиска будала. Кошуља му се извукла, из чакшира, а закшире спузнуле, па му се види део отеченог трбуха. С једне ноге смакла му се у води ципела — нога му је мршава, кошчата, с поцрнелим крупним ноктима. Лице му је све модро, подбуло од изливене крви. Падајући, ударио је главом о греде моста и одмах је, изгледа, погинуо. -
Измакли смо се. њ
— Кад су га нашлиз2 — питао је Плави неког младића.
РЈ
сви Свих вани 2" ије
Пара а војно ан Да БИН А та Вања о са
— Малопре, нема пола сата! У 3 — Где су га нашли2 · . — Код млина! · ~ 1 Атана су тражили од подне и били су већ дигли руке: изгле- 3 дало је да га је вода однела. Нашли су га најзад маглајски Цига- а
5
ни, којим је Осман Феста, онај чича у чалми и шалварама, обе-
ћао добру награду. Леш се био закачио за лопате Екрембеговог ОК млина, извукли су га и пренели чамцем на другу страну, и Фе- (4 ста, који је некад пред својом радњом у чаршији терао најгрубље шале са Аганом, сада се тупо загледао у тело пружено по пељунку. Ћутао је... Још један деб старе чарптије, отишао је, чини му се, низ мутну реку...
Она тројица, што су Агана извадили из воде, подигли су са песка неколико прња које су претстављале њихово одело. Жена У зару згучила се поред Аганове главе, и нити га дира, нити се миче, нити сад даје гласа од себе. Мати је Аганова, а мало је ко и у Маглају могао мислити да и Аган има мајку.
— Шта чекате2 — јавио се Плави.
— У врбаку ломе грање за носила — објаснили су.
Пошли смо, пропустили су нас, газили смо опет песком и. шљунком на обали. Код моста Плави ми је пружио руку. Рука
Н -
ма си а