Naša književnost

отварио

Холи гајде ски ден га гр

мера то ч

ПИО ЗОРИ Нин РЕГЛЕД

; ЈЕДНА ДРАМА ПРОТИВ ТЕТАРСКИХ УСЛОВНОСТИ

Торнтон Вајдлер: „Наш град“ (Оиг Томп ђу ТАогтбоп МИдег)

Једна занимљива, боље речено, необична драма.

Ја ћу у кратким цртама изнети идеју и фабулу и начин на који су идеја и фабула реализовани.

Први чин приказује живот малограђана у једном америчком граду, „типичне домове типичних људи“, како то писац каже. Други чин приказује љубав двоје младих, који су „типична“ деца из тих „типичних“ домова, и њихово венчање. Трећи чин се дешава на гробљу и приказује живе и мртве, вине мртве становнике „нашега града“. >

У тежњи да разбије окове који су позориште учинили већ баналним, писац је створио драмско дело у којем је на ма да још бизарније него у Пиранделовој драми „Шест лица траже писца“, дао позориште у позоришту. Вајдлерови јунаци нису, као у класичној и „обичној“ драми, скупина људи супротстављених једни другим по личним или социјалним, или неким другим мотивима. Не, У Вајдлеровој драми нема сукоба међу људима; Или су ти сукоби сасвим неважни и без утинаја на њихов живот, односно на збивање у драми. Вајдлер није приказао људе у исечку, или исечцима њихова живота

повезаним неком једноставном идејом али тако да читав склоп догађаја чини,

Једну логичну целину и делује као живот, као стилизована слика живота, слика у којој судбина људи зависи од средине, од њиховог односа према средини и од њихових међусобних односа. Ни то не. Вајдлер је директно и отворено сам изишао на позорницу у лицу редитеља комада. Вајдлер-редитељ ту, на сцени води своје личности онако како њему треба. Он им наређује да покажу како живе у кући, како проводе свој дан, чиме се баве, инсистирајући на томе да читав тај њихов живот буде приказан у свој својој једноставности и

свакодневности, не тражећи изузетне судбине ни изузетне догађаје. А кад при-

кажу оно што им је писац-редитељ наложио, личности ту, одмах, добијају

кови задатак и извршују га. На пример, писац-редитељ приказује своје младе јунаке који су одлучили да склопе брак, а онда одједном, тумачећи жељу својих гледалаца да сазнаду како је дошло до те љубави, прекида сцену да им то покаже. Писац-редитељ узима на себе улогу свештеника и приказује обред венчања. На венчању писац-редитељ пушта да личности откривају своје интимне мисли: девојка се уплашила од промене која је чека и хоће да оду-

_ стане од брака. Али то не доводи до драмског заплета или конфликта. Једно-

ставно писац-редитељ хоће да тим детаљом само покаже интимну мисао своје јунакиње. Сви ти разни моменти из живота становника овога града не дешавају се по линији унутарње логике живих људи већ по диктату писца-

5 Књижевност =