Naša književnost

_ _____ дошао је у јасном, тоналном језику моцартовског рококоа, да нам се, врсно упо- + требљен уснама и рукама Туршића,. приближи и·као посебна индивидуалност | оркестарског колектива. 5 555 Потпуно је схватљиво да је диригентска студија Мартиноа, на крају кон; 9 церта, у Дебисневој симфониској поеми „Море“, достигла свој врхунац. Ту БС смо имали дивну прилику да се отресемо "једне удобне навике: да импресио- “ нистичког Дебисиа сматрамо једино царством стално покретљивих прекомерних трозвука и других хармонских новотарија с почетка нашег века, а да Е олако превидимо могућности ритмички очврслог тумачења Дебисиева става. - Треба уочити да баш из Француске струји тенденција за гоздрављењем“ дебисиевске расплинутости у рафинованом колориту, баш као што је и Пољска била полазна тачка за ослобођење Шопена од овештале интерпретаторске праксе 3

агогичких анархија. Таквим. ритмизираним (не метрономски механизираним) Е предавањем , Дебисиеве поеме-пејзажа лепо се и глатко -излази на пут уоча- - 2, ШАН · __вања да и сам овај род програмског интонирања —- код нас већ помало и Па

+ озлоглашени импресионизам — није одбацио сваку форму, зато што се отр5 __гао од класичне. Е 5 : у

Навле СТЕФАНОВИЋ