Naša književnost

102

у руском раскулачивање и стварање колхоза. И тамо и овде преврат у својинским односима на селу. Оба су писпа дали реалистичку слику збивања. У исто време, пада у очи разлика у начину спровођења идеје у дело, разлика у методу, која одговара разлици између кинеског и руског сељака, разлици њиховог националног карактера, културног нивоа, извесних личних својстава и друштвених прилика. Пт

- Поводом превола, који -је течан и гладак, треба спомеанути неке грешке које се врло често провлаче кроз

Књижевност

наше преводе с руског. Реч „безљудно“ се не преводи буквално. Не може у српском неки простор бити „безљудан ; он је, ако се не ради 0 природи, „пуст , иначе „нема никога“ и томе слично. Реч „поровњаћсја“, у смислу физичког става, мора се преводити описно, према томе каква је реченица: „кад га је достигао“, „кад је био поред»његове куће итд, јер „поравнати се“ има већ друго значење.

Р. Р.

. ГОТФРИД ХЕЛЕР: „РОМЕО И ЈУЛИЈА НА СЕЛУ“ · И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Приче Готфрида Келера, оригиналног швајцарског писца, превођене су код нас више пута. Са једним изузетком, све су те приче из његове чувене збирке „ЈЉуди из Селдвиле“. Развијена машта, јак посматрачки дар, фине психолошке анализе, вешто комбиновање фантастике и стварности, свеж сликовит стил, 32нимљиво причање, лак хумор, = осигурали су Келеру широку популарност и реноме писца светског значаја. Још пре рата, објављен је у „Би блистеци страних писаца“ избор Келерових _ приповедака у одличном преводу Исидоре Секулић, која је написала и занимљив есеј о писцу. („Ново поколење“ је објавило у засебној књижици 1950 г. две од тих

прича: „Три правична чешљара“ н' „Мацан свиленко“, у истом, нешто“

дотераном преводу.) Доцније је 0о6јављена прича „Сеоски Ромео и Јулија“ у исто тако добром преводу Вере Стојић, који се: чита као оритинал. _ Матица хрватска“ објавила је

1949 збирку „ЈЂуди у Селдвили“, =

изостављајући из ње три приче, јер су одвише локалпо обојене“, — У преводу Зденка Шкреба. М овај је превод у основи добар. Има ту и тамо понеки незгодан, недовољно ја-

сан израз или фраза, нешло герма-

низама и понека реченица нетачно преведена: „Сапињу (место: опасују) га зидине“ (стр. 7); „А жупник

ће једва наплатити стаклара за разбијена стакла ; „Жупник, у кога су .... задиркивали“ (с. 8); „Сами са“ собом запостени“ (с. 9): „Није нимало згодно .-. кад

"иначе сређени људи још упадну У.

прилику да... млате покојекалевој свјешини.. | (с Па. а треба: „Није нимало лепо... кад иначе сталожени људи ипак дођу У прилику да... у присуству свакојаког света... деле или добијају ударце...“ (из превода Вере Стојић). На стр. 57, на крају, испао је читав један занимљив одељак, а на стр. 98, после речи „младих липа“, испао је део реченице: „а онда пошла лутаји по њиви...“ __-- без чека је реченица неразумљива. Могло би се наћи још недостатака. Чак је и наслов тедне приче рђаво преведен: „ЈБубавна писма на криву адресу“, место: „Злоупотребљена писма“.

"Загребачко „Ново покољење“ објавило је 1949 причу „Сеоски Ромео и Јулија“ у преводу Владимира Ковачића. Превод је солидан, са нешто мало стилских нсравнина. (На 7 стр, испод текста, стављена је примедба: „Селдвила у старом језику значи убаво и сунчано мјесто. Такав је збиља стари градић тога, имена који се налази у Швицарској“. Слич-= на примедба ПАН се заиста у Келеровом“ предговоћу ! књизи „Селдвиљана“. Тај је предговор међутим саставни део прича п не треба га узимати буквално. У предговору П