Naša književnost

Пн | | - ___ Књижевност

бо те вечери, она није више имала воље да настави вежбање. Чињеница да је поново отпочела, испуни ме задовољством и чуђењем: каква унутрашња потреба ју је морала тако нагло да одлучи на тоз

Али то није била она. Она се није била померила са свога места у фотељи, нити је била напустила сво ] ручни рад. Кад уђох, њен се поглед, пун неког немог саопштења, које нисам успео да о дгонетнем, срете са мојим. Ја погледах у правцу хармонијума, за којим видех његов дугачки струк, његов погнути потиљак и његове издужене, фине и нервозне руке, чији су прсти трчали по диркама као само"стална жива бића. Свирао је само Прелудијум. Кад је завршио, устао је и вратио се ватри. = Ништа није веће од овога, — рекао је својим пригушеним гласом, који је био једва нешто јачи од обизног шатата. — Великог = то Није права реч. Изван човека, изван људскога меса. Оно нам омогућава да схватимо, не: да погодимо._. не: да предосетимо -.. да предосетимо шта је природа... природа божанска. и несазнајна. .. природа... лишена... људске душе. а: то је ванљудска музика.

Чинило се као да, у сањалачком ћутању које је уследило, испитује своју сопствену мисао. Грицкао је лагано усне. | -

= Бах... Бах је могао бити само Немац. Наша земља има за-

иста та) карактер: тај нељудски карактер. Хоћу да кажем: карактер који је изнад људске сфере.

Кратка пауза. Потом: Е

= Ја волим ту музику, ја јој се дивим, она ме испуњава свег, она је у мени као присуство Божје, али... Али то ни је моја) му зика. — Што се мене тиче, ја ћу да правим музику из. сфере човекове. Сматрам да је и то један од путева којим се може досегнути истина. А то је баш мој) пут. То ми је тек сада јасно. То ми је "сада потпуно јасно. Откадаг Откад живим овде.

Он нам тада окрете леђа и ухвати сз за стреху камина, придјржавајући се прстима за њу Гледао је према ватри, с главом између руку, као између шипака гвоздене ограде. Глас му је био. још безбојнији и још монотони ји:

= Сада ми је потребна Француска. Али ја тражим много од ње; ја захтевам да ме она прими. Није довољно живети у њој као странац =— као путник или освајач. У том случају, она не да ништа, вишта се не може узети од ње. Њено богатство, њено узвишено 60гатство не може се освојити. Треба га пити на њеним до јкама; треба. да она сама понуди своје дојке у заносу материнских осећања... Ја врло добро знам да то умногоме завчен од нас... Али то зависи и од ње. Греба да она пристане да схвати нашу жеђ и да пристане да је утажи... да пристане да се сједини с нама.

Оставши у истом положају: с рукама на ивици стрехе камина па окренут леђима према нама, он:се усправи и настави мало гласније: :

=) и ") курзивом у оригиналу. — Нап. прев.