Naša književnost

Из стране лирике

Баци своје сјеме у моје њедро; о Изнићи ће једно покољење!) Не издижи своју свјетиљку, Свој пшап. . Не ћеш требати круха На висинама, на којима човјек Стршт више од кондора, Испитује Бескрај... | Види стварно свијетло: Сунце зора, Мјесечину сутона, _ чује шум вјетра, - Своје пригушене кораке Оврх суха лишћа, | ·" Чује симфонију Свемира. У кристалном тјеснацу ријеке, _ Која се спушта на боку планине _ То је живот!

Човјече: пођи са мном у планину.

АНАТЕМА

Говорила сам о Поријеклу, . О земљи, о небу,

О Пролазности,

О Вјечности,

Говорила сам о Болу!

О сјемену, које сам посијала, |

О плодовима, које сам убрала,

О кишама, које су ме пратиле,

О вјетровима, који су носили,

о пустињи без оазе, |.

О земљи, у којој сам се родила,

Говорила сам о сунцу, које ми је топлину дало, О стаблу, које је сјену дало. О коријену, који ми је храну дао,

О извору, који ми је воду дао,

О животињи, која ми је вјерна била.

Говорила сам о стијени, која ме је плакати видјела, О путу, који ми је одмор дао... 5 О својим ближњима немам ништа рећи...