Naša književnost

62 55. > Књижевносј

Јешени да не отступе ни стопу даље, макар сви изгинули. Њихово повлачење платили су Италијани са дванаест мртвих и седам рарених, а четници су изгубили тринаест људи рачунајући ту и четири тешко рањена. · – |

- У току следећих. лет дана Италијани се ушанчише на страни изнад Растовца. Батаљон се см јестио на облом и голом брду изнад · Дола, добио нешто муниције и појачао се другом четом која се. вратила из ЈЉутог Крша. Чете су се смјењивале, јер се из горњих кућа за брдом могло брзо устрчати на положај у случају каквог покрета код непријатеља, Тако су борци добили времена да се наспавају, да поједу нешто на миру, да се оперу и очисте од вашију. Прва два дана, по изричитој командантовој наредби, настало

је опште бријање и шишање. · : |

— Устај, — нареди пратиоцу Милун, држећи уперену пушку.

== Сад — напријед И, немој дријешити језик, ако ти је живот

мио. Иди лијево! – и |

Четник скрену прекб њива бришући растопљени сни јег с лица. Показало се да је био лако рањен у лијеву руку. Кад му је Милун, приликом рвања, пригњечио зави јену руку у лијевом џепу, он је само јаукнуо и предао пушку. По његовом причању, док је -газио пред Милуном танку ледену покорицу, идући према ријеци, видјело се да су га хтјели искористити као пратиоца до града, нако је био ' рањен, јер су сматрали да Милун, изнурен болешћу, неће ни помислити на бјекство. Сем тога, наредили су му да при најмањем покушају пуца у партизанског водника. у ·

— Убио би, а> — питао га је Милун, премишљајући шта да ради с њим. А Е

Стигоше до багремове шуме у пољу, поред „ријеке.

— Убио бих те исто као што ћеш ти мене сад... — послије дужег ћутања образложи четник.

= Ја ћу тебе ликвидирати зато што служиш окупатору... Издао си оно што је сваком најсвјетије — ота џбину, разумијеш» — Милун стварно скиде пушку. — Сви се ви правдате мобилизацијом кад вас шћапимо -.. Зашто мене не мобилишуг Треба пушку стегнути, рођаче!.. Стани! | У

Четник стаде према уздигнутој обали ријеке леђима окренут Милуну. Између дрвећа видјела се површића црне воде. у

= Имашкли срца да заједно идемо к нашимар — упита га · Милун. | |

— Не могу... жена и ђеца ће ми умријети од глади. Ти сад... воља ти убиј, воља ти пусти... Вјеруј бога, сам сам пуцао у длан данас, само да се не борим против браће... ·

Милун размисли, Бацивши пушку на раме, не гледајући чегника, рече: | ·