Naša književnost

“

Отступање Ка : ; 63 - = , – 5 4 МЕ ~: — Добро. Видим да нијеси низашто... Ја сам пола фамилије изг.. Ајде, иди право назад, кљусино најзадња! — одлазећи про-

мумла Меитун:

Он га је уствари грдио с: презрењем, тоном којим се грди неко ко се изговара слабим разлозима, да не би -урадио оно што је веб обећао... >

Десер дана одлежао је Милун у Кобиљем Долу, у кући свог стрица, покојног Перка Митровића, не знајући за Станка ништа. - Последњих дана мјесеца марта јавио се Милуну Јањићу, сада вел

замјенику команданта батаљона, пошто је Вељко Боричић био позван у штаб одреда. Јањић,га одреди на ранију дужност командира првог вода, у првој чети. Е

_-___-- Усукао си се, Милуне, као кукуруз од суше, палили су се борци, старајући се да отстране сјећање на Милунов губитак у породици. па ;

Причао им је како је разоружао четника.

— Требао си га уцмекати, Мићо... Наћи ћеш га негдје опет, .

— А, велиш, пробио јуначина длан сам себи» |

__- Ја га не бих живог пустио, — увјарљиво рече пушкомитраљезац бришући порцију гужвом сијена. :

= Да-ну, причај оно како је кмечао под тобом, амана ти!

— Што га нијеси претресао мало, Милуне» >

— Види ти морског јежа! Да ти се није припушио итали јански дувана! — раздражио се један борац, а у гласу му је задрхтала жеђ за добром цигаром. -

Видно је смршао Милун Митровић. Над објешеним, одоздо од дувана жутим брцима, истуриле му се јагедице, обле и крупне, мрке: очи му побјегле под чело, а крила оне боре над обрвама постала још дубља, Неколико дана по доласку у батаљон Милун. оживје, нестаде туробности са његовог мрког лица. Негдје набави половну“ качкету сиве боје; — три дана се мучио, док је лијепо пришио петокраку звијезду изрезану. од црвене чохе нечијег старог џпемадана. Опет је почео да измишља шале и да прича своје несташлуке из дјетињства. Причао је како га је покојни дјед водио у планину да косе сијено, а њему се није ишло, па предложио дједу да му прича нешто из бојева с Турцима. Развезао старац на дугачко и на широко, а Милун ступа за њим. Пошто је дјед био мало наглув, Милун се окрене назад па у село; узме трску и'пође да лови рибу у Зети. Старац је сам ишао и причао, ме окрећући се, па кад је стигао, погледао — а Милуна нигдје... И тако — разне причице измишљао је Милун...