Naša književnost

н <= и» == нос т

СВЕСКА 1. ЈАНУАР 5 ЋЕОГРАД, 1951 ЖЊИТА. ЈЕ, РОДИНА УГ

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

Поштовани слушаоци, 7) Е Поа да вам говорим о једној од најкрупнијих личности српскога романтичног песништва, о Јовану Јовановићу Змају. Али ево одмах већ овој по нужди тако одређеној а наоко сасвим јасној књижевно-теоријској формулацији морам додати читав низ битних ка"рактеролошких проширења, ограничења и допуна. Јер Змај за нас никада није био, па није још ни данас, а вероватно не може никада ни бити, само видно истурено име нашега романтизма: нешто је издвојеније, трајније и пресудније од тога. Он “је сав никао на нашем домаћем тлу, и стварно га је немогуће са разлогом и у целини подвести под било коју уобичајену схему школе или правца; 'а ако. се већ подвести мора — и искључиво по практичној потреби историографских класификација —, онда се подвести може само под ону коју му сама собом намеће епоха у којој се првобитно, ако и не у потпуности, обелоданио, али је и надживео, временски и идејно, — а то је епоха романтична. Међутим, тај романтичар има сасвим особену физиогномију: ваља се у потпуности ослободити западноевропских књижевних категорија када је реч о Змајеву романтизму. Јер, ако је романтика побуна против рационализма Просвећености — а она то, бар делимично, несумњиво јесте —, Змај није романтичар: исувише је наглашене, целисходно применљиве разборитости у његовој погзији. Ако се пак пође од свима вама добро познате Гетеове де финиције романтичнога — Кјазазећ 156 Чаз Сезипае, готапизећ даг Кгапке —, Змај тек онда ни по чему не би био романтичар, јер овај песник је сав здравље и енергија, свежина и живахност, и целога живота тражиће победу умља над безумљем. Даље, насупрот романтичном ирационалном инфинитемализму, он је скоро класичарски уравнотежено хармоничан, без заноса музиком и мистиком (или тек веома мало), без фаустовеке чежње за бескрајним; он није ни гледао ни видео „поноћну страну“ света и ствари, коју је романтика, својим носталгичним надахнућима, стављала на прво место, у чежњи за смрћу, за утварним сном, у нагону за јотн

2)

недоживљеним. Наравно, има у њему и пуно чистих црта занесеног

#) Прочитано 12 августа 1950, на Бледу, на Семинару за иностране слависте.