Naša književnost

68 5 5 – __ Књижевност

моарски списи (на пример „Грађа за српску историју нашег времена“) или огледи (о Хајдук Вељку, Милошу Стојићевићу итд). Х

Могло би се за једну овакву књигу узети у обзир и писма, мислим таква писма као што су она Његошева Осман-паши Скопљаку (1847), Николи Томазеу (1848), која би и садржајно и по начину на који су писана одговарала сврси једне овакве књиге.

Цело је ово питање за дискусију, али, да се једна таква кефига изда и наслов који је употребљен за избор приповедака био би оправданији.

2) Ако се, макар и површно, пореди овај избор прозе са избором песама, а то се поређење намеће, онда се- добије несумњив утисак да су приповетке које су ушле у збирку одабране са знатно одређенијим и сигу рнијим мерилом него што је то био случај са песмама у антологији „Југословенска. поезија“. То долази и отуда што су људн који су на овом избору радили имали већ једно корисно искуство стечено при приређивању антологије песама. Ја не знам да ли би се за неку од ових приповедака могло рећи да не задовољава услове који су у претходној напомени назначени. Све су оне у извесном смислу „карактеристичне“, „садржајне“ и „уметнички целовите“.

При оцени једне антологије увек треба имати на уму тренутак када је она настала. Овај зборник је штампан 1949 године, а рад на њему започет је, ако се не варам, и две године раније. То није тако давно, наша гледишта на литературу ни њене вредности за ово време нису се битно изменила, али су та гледишта ипак еволуирала у једном смислу: данас се са нешто више ширине гледа на уметничка остварења, сама тематика није више до оне мерг пресудна у оцењивању уметничких творевина као што“је то био случај пре неколико година; ми смо се уочљиво ослободили једног специфичног догматизма у процењивању уметничких вредности. Трагова те ускости, тога догматизма, нема много у овој књизи, али их ту н тамо ипак има. Најмање у избору словеначких, нешто мало у избору српских, а највише, рекао бих, у избору хрватских писаца и приповедака, нарочито старијих.

Ја врло добро знам да“ статистика не значи много при стварању оваквих антологија, Они који су састављали ову књигу ишли су за тражењем уметничких вредности и нису се равнали ни по каквом кључу, да би и квантитетом, бројем приповедака.-или бројем страна; одређивали општу вредност књижевности појединих од наших народа или појединих раздобља у развитку. наше књижевности. Тако је и требало радити. Али су извесне несразмере у том смислу ипак веома упадљиве у овој књизи, Једна мала статистика ипак ће нам нешто казати. ,

Више од.половине књите, 366 од укупно 711 страна, запремају приповетке које су настале за' последњих 10 или 15, док 345 страна отпада на приповетку ранијих отприлике 100 година; док је ранијих 100 година заступљено са укупно 19 писаца, дотле последњих 15 година претстављају 22 писца. Наравно, свакој генерацији су ближи и схватљивији и, уопштено узевши, више јој и непосредније о животу могу казивати писци припадници те генерације него писци рани-. јих епоха. Свака генерација, поред општих уметничких захтева, има и своје специфичне захтеве од књижевности, своје мерило уметничких вредности, и то мерило ће пре задовољити писци из њених редова, бар У начелу. И, можда је